Nakon prethodnice u vidu splavova i kafana-klubova u svakoj drugoj kući u centru Zemuna, koja je više spontano nego planski namamila prvi veliki talas stranih turista, u ponudi prestonice konačno se naziru i drugačiji sadržaji. Obnovljena Manakova kuća, nova tura obilaska sve popularnijeg socijalističkog nasleđa u „jugićima“, kao i rastuće interesovanje za Teslinu baštinu i istraživačke igre po gradskim ulicama, nude stranim turistima drugačiji pogled na Beograd.
Beograd u poslednjih deceniju i po svake godine beleži sve veći broj stranih turista i noćenja. U 2014. je glavni grad Srbije ostvario za 10 odsto veću posetu stranaca nego godinu dana ranije, odnosno više nego sva ostala mesta u Srbiji zajedno. Sa ukupno 1,1 milion noćenja ne čudi intenzivan razvoj ponude smeštaja – danas samo hostela, koji su omiljeni vid smeštaja za mlade strance, u prestonici ima preko 150, u poređenju sa tek dva ne tako davne 2000. godine. Takva poseta, sa prognozama daljeg rasta i u narednoj deceniji, postepeno menja i sadržaj turističke ponude. Beograd se i dalje povremeno pojavljuje na top-listama „najzabavnijih“ gradova Evrope, ali se polako nameće i svojom kulturom i istorijom.
„Problem nije u tome da li nam dolaze strani turisti – kada šetate Knez Mihailovom ulicom od Kalemegdana do Terazija gotovo da više ne čujete srpski jezik – sada je najvažnije kako najbolje „upakovati“ ponudu strancima da bi se oni vratili i privukli nove goste“, kaže za „Biznis & Finansije“ Saša Srećković, muzejski savetnik i koordinator za međunarodnu saradnju Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, koji je deo Etnografskog muzeja. Prema njegovim rečima, potrebno je da turističke organizacije definišu najadekvatniji sadržaj za medije i tur-operatere, odnosno svoju programsku orijentaciju. „Dosadašnje polazište za privlačenje stranih gostiju podrazumevalo je koncept jeftine zabave i kvalitetne hrane, koji je nastao više spontano nego planski, ali je, na kraju, poslužio svrsi i privukao prvi veći talas turista. Vreme je da se sada predstavi sadržaj iz našeg kulturnog nasleđa – zato što imamo šta da ponudimo, ali i zato što se to poklapa sa turističkom potražnjom u centralnoevropskim gradovima. Tradicionalna kultura ima veliki potencijal u ukupnoj turističkoj ponudi i na nama je da ga iskoristimo na najbolji način“, smatra Srećković.
Etnografski muzej će do kraja ove godine predstaviti javnosti potpuno obnovljenu Manakovu kuću u Savamali, u kojoj je, pored stalne izložbe, planiran i prostor za promociju starih veština i zanata iz domaće nematerijalne tradicije. U Manakovoj kući će biti otvorena i prodavnica sa autentičnim proizvodima, rukotvorinama, ali i hranom i pićem iz raznih krajeva naše zemlje. Zamišljeno je da se na ovaj način približe tradicionalne kulturno-umetničke vrednosti strancima, ali i ovdašnjim mladim generacijama, s obzirom da je beogradska četvrt Savamale poslednjih godina postala popularno stecište mladih, zahvaljujući mnogobrojnim atraktivnim lokalima i galerijama, kao i Mikser festivalu.
Drugačije je privlačnije
S druge strane, jedna potpuno drugačija tradicija ima podjednako veliku privlačnost za strance – zaostavština socijalističke Jugoslavije, koja se u najvećoj meri ogleda u oronulim velikim zgradama i spomenicima. Ovu priliku je na najbolji način iskoristio preduzimljivi Holanđanin Ralf van der Zijden, koji je pre četiri godine osnovao firmu iBikeBelgrade kako bi turistima kroz biciklističke ture, između ostalog, pokazivao relikte jugoslovenske arhitekture. Vremenom je Van der Zijden širio svoju turu po Beogradu, pa ona sada obuhvata krug od Kalemegdana, stazom pored SIV-a i hotela Jugoslavija do starog Zemuna, i onda na Adu Ciganliju.
„Istorijski period druge polovine dvadesetog veka inspiriše veliki broj turista iz različitih krajeva Evrope. Uglavnom su to ljudi u kasnim tridesetim, a dolaze pojedinačno na naše redovne ture, ali i organizovano u grupama, baš sa ciljem da obilaze socijalističku zaostavštinu. Upravo zbog tolikog interesovanja ove sezone pokrećem i YugoTour, koja će obuhvatati obilazak i predstavljanje soc-realističkog Beograda i okoline u popularnim „jugićima“, uz priču o nastanku i slomu Jugoslavije“, najavljuje novi projekat Van der Zijden i dodaje da je veoma primetno povećanje interesovanja za biciklističke obilaske među strancima, ali i Beograđanima, u odnosu na period od pre četiri-pet godina kada je tek započinjao svoj biznis.
„Stranci sada posebno imaju želju da, pošto jednom istraže Beograd, izađu na biciklima izvan grada, u njegovu najbližu okolinu gde, takođe, ima štošta da se vidi, pa ćemo uskoro pokrenuti i ture u tom pravcu“, kaže vlasnik iBikeBelgrade. Naš sagovornik ocenjuje da je povećanom interesovanju i dobrom početku godine u velikoj meri doprinelo i pozitivno pisanje o turističkoj ponudi Beograda u najvećim svetskim medijima, a koje je primetio u poslednjih godinu dana.
Nad zemljom i pod zemljom
Turistička agencija Travel Time takođe nudi „neklasičan“ sadržaj posetiocima glavnog grada. Njena popularna tura „Priča o moći“ obuhvata obilazak Muzeja Nikole Tesle, stadiona FK „Crvena zvezda“, Hrama Svetog Save, Beogradske tvrđave i „Kuće cveća“ i time zaokružuje pripovest o potpuno različitim kulturno-istorijskim uticajima koji su oblikovali Beograd. Za Muzej Nikole Tesle inače vlada veliko interesovanje, pa su za grupne posete potrebne ranije rezervacije.
Svoju ponudu Travel Time promoviše direktno u inostranstvu, nastupima na sajmovima turizma, kao i preko stranih agencija partnera. „Osmišljavamo nove ture u zavisnosti od interesovanja naših gostiju. Oni traže vrhunski kvalitet i dobre vodiče, ali i da vide nešto potpuno drugačije – na primer, za grupu od oko 50 poslovnih ljudi iz Dubaija imali smo priliku da organizujemo „turu automobila oldtajmera“ kako bi ih videli što više po gradu“, navodi Goran Marković, direktor Travel Time agencije. U njenoj ponudi su veoma traženi i redovni obilasci beogradskog podzemlja, kao i „Hint hunt“ tura kroz istraživačku igru po gradskim ulicama, što je veoma popularan koncept u zapadnoj i centralnoj Evropi.
broj 117, maj 2015.