Na osnovu sporazuma sa MMF-om, pod lupom će se naći 14 sistemskih banaka, koje čine 90 odsto srpskog tržišta. Cilj stres testa je analiza kvaliteta aktive bankarskog sektora, kao i procena vrednosti kolaterala, odnosno obezbeđenja plasmana. Za razliku od kontrola koje redovno sprovodi NBS na osnovu finansijskih izveštaja komercijalnih banaka, ova dijagnostička studija trebalo bi da bude urađena u saradnji sa revizorskim kućama i ovlašćenim proceniteljima.
Milijarda evra ceha plaćenog novcem poreskih obveznika na ime spasavanja depozita iz četiri propale banke, dokapitalizacija jedne državne banke na koju je teret tih likvidacija svaljen, pokušaj oporavka jedine državne osiguravajuće kuće i, na kraju, neophodno upumpavanje novca u državnu Agenciju za osiguranje depozita, pokazalo je sve slabosti domaćeg finansijskog sistema u prethodnim godinama. Na ovo treba dodati slučaj još jedne državne banke, sa problematičnim plasmanima, ali specifičnog poslovanja, koja nije završila u stečaju, već u sanaciji, takođe uz pomoć državnog novca. Zato ne čudi što se jedna od osnovnih stavki sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom odnosi upravo na jačanje kontrole poslovanja bankarskog sektora.
Aranžman sa MMF-om obavezao nas je prvo na izmenu regulative vezane za banke da bi do sporazuma uopšte i došlo, potom na izradu strategije za rešavanje problema nenaplativih kredita, pa na dijagnostičko ispitivanje banaka, koje treba da se završi do septembra ove godine. Ali, po svemu sudeći, od Narodne banke Srbije nećemo dobiti listu banaka poimence, čak i ako na površinu ispliva još neka, blago rečeno, narušenog finansijskog zdravlja, za šta postoji opravdana bojazan.
Sistemski obuhvat
“Dijagnostička ispitivanja banaka omogućiće pravovremeno identifikovanje eventualnih potreba za dodatnim kapitalom kod pojedinih banka. U slučaju da se utvrde navedeni problemi u poslovanju pojedinih banaka biće primenjeni neki od instrumenata i mehanizama za rešavanje slučajeva problematičnih banaka koji su uspostavljeni nedavnim izmenama i dopunama Zakona o bankama, uključujući i pravovremeno restrukturiranje određenih banaka u skladu sa novim okvirom. Uspostavljeni okvir omogućava efikasan i fleksibilan pristup u rešavanju pitanja problematičnih banaka koji je usklađen s najboljom evropskom i svetskom praksom”, ističu u NBS.
Cilj ovog stres testa je analiza kvaliteta aktive bankarskog sektora, kao i procena vrednosti kolaterala, odnosno obezbeđenja plasmana. Za razliku od kontrola koje redovno sprovodi Centralna banka, na osnovu finansijskih izveštaja komercijalnih banaka, ova dijagnostička studija trebalo bi da bude urađena u saradnji sa revizorskim kućama i sa ovlašćenim proceniteljima.
Zvanično, bankarski sektor je adekvatno kapitalizovan posmatrano sa stanovišta ispunjenja regulatornih zahteva. Pokazatelj adekvatnosti kapitala za bankarski sektor Srbije je, prema poslednjim dostupnim zvaničnim podacima, 19,4 odsto, što je iznad regulatornog minimuma, kako prema domaćoj regulativi (12 odsto), tako i prema Bazelskim standardima (osam odsto). Osnovni kapital bankarskog sektora na kraju trećeg tromesečja 2014. godine iznosio je 276,5 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 11,5 milijardi u odnosu na prethodno tromesečje. Tom smanjenju najviše je doprinelo povećanje iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (za 11,7 milijardi dinara u odnosu na prethodno tromesečje) usled pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolija banaka.
„Prema dostupnim informacijama, posebnim dijagnostičkim ispitivanjem biće obuhvaćeno 14 najvećih banaka koje čine oko 90 odsto tržišta. Kao što je to bio slučaj i u drugim zemljama, obuhvataju se uglavnom samo takozvane sistemske banke, jer je teško izvodljivo da sve banke budu obuhvaćene“, objašnjava Zoran Jeremić, profesor Univerziteta Singidunum, stručnjak sa velikim praktičnim iskustvom u bankarstvu. „U Srbiji problem može da bude činjenica da su među preostalim bankama pojedine u kojima država ima udeo u vlasništvu i druge banke sa malim tržišnim učešćem, za koje se pokazalo da imaju najslabije korporativno upravljanje. Uostalom, upravo za ’nesistemske’ banke je do sada plaćen visok ceh iz budžeta, pa bi i one trebalo da budu predmet pojačane pažnje. Rešavanje problema nenaplativih potraživanja važan je segment reformi. Bez sveobuhvatnih reformi, fiskalne konsolidacije i uređenja poslovnog ambijenta, kvalitet aktive banaka će se i dalje pogoršavati, jer je oporavak privrede jedini delotvorni lek za banke“.
Jeremić ističe da će posebno dijagnostičko ispitivanje pomoći stvaranju jasnije slike o stanju u bankarskom sektoru i kreiranju strategije za rešavanje nenaplativih plasmana.
„Može se očekivati da nakon izvršenih analiza određen broj banaka uđe u status potkapitalizovanosti zbog rasta rezervisanja za procenjene gubitke, usled rigoroznije procene boniteta klijenata i kvaliteta aktive, pa ovo ispitivanje može rezultirati jačanjem kapitalne baze i sigurnosti finansijskog sistema. Značajno je i planirano učešće inostranih stručnjaka sa iskustvom iz ove oblasti, što će doprineti kvalitetu i objektivnosti procesa“, navodi Jeremić.
On, međutim, smatra da su ograničenja za postizanje željenih ciljeva začajna i višestruka.
„Bez podizanja kvaliteta postojećeg sistema finansijskih izveštaja i računovodstvenog sistema u celini, ne može se napraviti dobro dijagnostičko ispitivanje. Ako je kvalitet ulaznih podataka slab i nepouzdan, onda nema ni dobre dijagnoze stanja. Pored toga, poseban problem je što vlasnici blokiranih preduzeća i dalje nalaze načine da prebace poslovanje na novootvorena preduzeća i time urušavaju sistem i unose nesigurnost“, podseća Jeremić.
Bolje od majki
Dijagnostičko ispitivanje nije novina za banke koje predstavljaju deo sistema velikih evropskih banaka. Evropska centralna banka redovno sprovodi ovu vrstu stres-testa, a javnost ima uvid u rezultate. Tako je poznato da su „majke“ pojedinih „kćerki banaka“ koje posluju na srpskom tržištu „pale“ na evropskom stres testu (Eurobanka, Pireus, Nova ljubljanska banka). To ipak, po mišljenju našeg supervizora, ne utiče na stabilnost domaćeg bankarskog sistema.
“Podsećanja radi, rezultati ECB stres testa za grčke banke utvrđeni su na bazi statičkih bilansa banaka sa stanjem na dan 31. decembar 2013. godine i nisu uzimali u obzir dokapitalizacije koje su ove banke imale tokom 2014. godine. Takođe, ECB je navela da kod grčkih banaka, ako se uzmu u obzir planovi restrukturiranja i dinamičke pretpostavke bilansa stanja, praktično nema nedostajućeg iznosa kapitala. Sličan stav ECB je zauzela i povodom rezultata stres testa za Novu ljubljansku banku”, navode u NBS. „Imajući u vidu navedeno, značajan uticaj objavljenih rezultata stres testova na poslovanje supsidijara navedenih bankarskih grupa nije primećen u prethodnom periodu. Banke koje posluju u Srbiji, a supsidijari su navedenih stranih bankarskih grupa koje su iskazale nedostatak kapitala prema ECB stres testovima, su u proteklom periodu bile adekvatno kapitalizovane i visoko likvidne. Takođe, ove banke nisu izrazito zavisne od matičnih banaka, već se u najvećoj meri finansiraju putem depozita, što minimizira rizik povlačenja sredstava od strane matičnih banaka. Međutim, ni ove banke nisu izuzete od problema visokog učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, ali ohrabruje to što su ovi krediti u potpunosti pokriveni regulatornim rezervisanjima. Dodatno, usled nepovoljnih okolnosti u finansijskom sektoru Grčke, Narodna banka Srbije je pojačano pratila odnose grčkih banaka sa matičnim grupama i njihovu likvidnost i u prethodnom periodu nije primećen negativan uticaj spoljnih faktora na njihov rad, odnosno poslovanje“, kažu u ovoj instituciji najavljujući da će u narednom periodu „nastaviti sa praćenjem poslovanja navedenih banaka i u slučaju potrebe, preduzeti mere iz svoje nadležnosti, radi sprečavanja potencijalnih negativnih uticaja na bankarski sektor Srbije“.
Procena ranjivosti
NBS sprovodi takozvane makroprudencijalne stres testove za procenu otpornosti i ranjivosti celokupnog finansijskog sistema i uticaja makroekonomskih pokazatelja na stabilnost sistema, kao i na pojedinačne finansijske institucije. Ali, ti testovi ne obezbeđuju odgovor na pitanje kako će bankarski sektor funkcionisati u uslovima krize, već osvetljava ključne rizike i njihov uticaj na kapital i likvidnost.
Daniela Ilić
Finansije Top 2014/15.