Istraživanjem javnog mnjenja u Srbiji bavi se više od 100 agencija. Iako ovo tržište sa godišnjom vrednošću od 40 do 50 miliona evra čini svega 5-10% ukupne marketinške industrije, ono ima veliki značaj za stvaranje slike o kretanjima u društvu. Nažalost, ta slika je odavno „operisana od stvarnosti“ jer se prepliću struka, politika i interesi, pa se pojavljuju istraživanja sa unapred naručenim rezultatima, kao i fantomske istraživačke agencije, što dovodi do pada poverenja u celokupnu industriju.
Čitaoce koji se ne sećaju predsedničkih izbora u Srbiji 2012. godine, podsetimo da je agencija za istraživanje javnog mnjenja koja je tada bila vodeća na tržištu, toliko bila sigurna u svoje nalaze da je za pobednika unapred proglasila Borisa Tadića, bez ikakve rezerve u javnosti. Jedan ugledni nedeljnik je otišao toliko daleko da je na osnovu podataka te agencije proglasio protivkandidata Tomislava Nikolića gubitnikom, ni manje ni više nego na naslovnoj strani.
Kada je Nikolić pobedio na izborima, agencija koja je potpuno krahirala sa svojim prognozama, zbog toga nije izgubila poslove. Naprotiv, pošto je na vreme promenila „politički dres“, dan-danas se predstavlja kao glavni tumač političkog raspoloženja u Srbiji.
Nikola Jovanović, koji se 15 godina bavi marketinškim istraživanjima i vlasnik je agencije Plum Mark, ocenjuje da je stanje u branši takvo da izgleda kao da smo se vratili decenijama unazad.
„Situacija je haotična. Ne zna se ko se sve bavi istraživanjem, po kom cenovniku to naplaćuje a nema ni esnafskih udruženja. Nemamo predstavnike u međunarodnim organizacijama, ne poštuju se principi i načela dobrog vođenja posla. Ja sam član ESOMAR, svetskog udruženja istraživača u kojem Srbija već 10-15 godina nema nacionalnog predstavnika, niti podnosi izveštaje. Sve je to vrlo transparentno u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su po veličini tržišta slične nama”, kaže Jovanović za B&F.
„Avioni i kamioni“ pregazili struku
Doajeni istraživanja javnog mnjenja, poput Srećka Mihajlovića i Miroslava Šutića, pokušavali su da uvedu red u ovu profesiju i naprave udruženje još devedesetih godina prošlog veka. Ali, inicijativa da se ovo tržište reguliše nema već dugo, „jer najveći igrači igraju za vlast, za resurse javnih preduzeća, državnih agencija, gradova i opština. Kada se na taj način dobijaju poslovi, logično je da vas ne zanima tržište, niti rast industrije u kojoj poslujete“, ocenjuje Jovanović.
Kada je reč o prosečnim cenama koje ovakve agencije naplaćuju za svoje usluge, one su najveće u Britaniji, slede SAD i Zapadna Evropa, a Srbija je nešto ispod tog proseka. Ali, za razliku od pobrojanih zemalja, kod nas su i cenovnici „zamagljeni“. Poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja praktično se i ne pojavljuju na portalu javnih nabavki, a kada se to i desi, „zna se ko šta dobija“, tvrdi Jovanović, koji svoju firmu vodi iz rodnog Svrljiga.
Ovakva situacija dovodi do paradoksa da se brže razvijaju agencije koje ne rade profesionalno svoj posao. Pošto je uglavnom reč o filijalama stranih firmi, mogu da koriste resurse svojih centrala i primenjuju tehnološki i metodološki napredne tehnike. „Takvi su radili i za Demokratsku stranku i radiće ponovo nakon Srpske napredne stranke za sledeću vlast“, uveren je Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, pojedine agencije za istraživanje javnog mnjenja bliske moćnima do te mere servilno kroje i podatke i objašnjenja u korist onih koji ih plaćaju, da to diskredituje u javnosti celu struku. Za to vreme ostali ćute, tapšu jedni druge po ramenu i na marketinškim festivalima dele plaćene nagrade. Kao i u celom društvu, i ovoj profesiji su pojedinci koji mašu „avionima i kamionima“ izgurali one koji zasnivaju svoje poslovanje na profesionalnom znanju i etici, rezignirano zaključuje Jovanović.
Proizvoljna primena pravila
Igor Lazarević, konsultant u oblasti marketing menadžmenta, navodi da istraživanja javnog mnjenja čine 5-10% ukupne vrednosti marketinškog tržišta koja se godišnje kreće između 450 i 600 miliona evra. Najveći udeo u ovom sektoru ima oglašavanje sa oko 60% i digitalni marketing sa oko 25 procenata.
Iako čine mali deo tržišta, istraživanja javnog mnjenja imaju važnu ulogu u odlučivanju, ali se u praksi često svode na površne ankete sa slabim i nereprezentativnim uzorcima i bez stvarne metodološke dubine, dok su kvalitativna i integrisana istraživanja i dalje nedovoljno zastupljena. To dovodi do parcijalnih uvida i preporuka koje su slabo primenjive u praksi, objašnjava Lazarević.
On upozorava da u istraživanjima javnog mnjenja odavno postoje ozbiljne devijacije. Struka, politika i interesi se prepliću, pa se pojavljuju naručena istraživanja koja više oblikuju percepciju nego što prikazuju realnost, kao i razne fantomske istraživačke agencije, što vodi ka selektivnom tumačenju rezultata i padu poverenja u celokupnu industriju. Uprkos tome, i dalje postoje agencije i istraživači koji rade profesionalno i savesno držeći se profesionalnih standarda, iako ne postoji fer tržišna nagrada za tu vrstu posvećenosti.
„Suštinski problem nije u odsustvu pravila, već u njihovoj proizvoljnoj primeni. U praksi se vrlo često vidi selektivno poštovanje standarda, posebno u oblastima gde je kontrola slabija ili gde je pritisak tržišta veći. U istraživanjima javnog mnjenja i tržišta često se zanemaruju osnovni metodološki principi, od dizajna istraživanja, preko uzorka i metodologije, do interpretacije rezultata”, ukazuje Lazarević.
Probleme stvaraju i klijenti. Često nemaju dovoljno znanja, niti insistiraju na kvalitetu i etici, pa se standardi ne traže dosledno. U takvom okruženju, regulativa i kodeksi ostaju više okvir nego stvarni mehanizam kontrole, pa primena pravila u velikoj meri zavisi od pojedinaca i profesionalne odgovornosti a manje od sistema kao celine, zaključuje naš sagovornik.
Greške se ne naplaćuju
Lazarević smatra da bi greške trebalo da imaju jasne posledice, posebno kada su vidljive i utiču na javnu percepciju. U Srbiji to često nije slučaj ili se dešava retko i nedosledno. Razlog je sistemski. Tržište istraživanja javnog mnjenja nije u potpunosti postavljeno na tržišnim osnovama.
„Kada se desi očigledan promašaj, kao što je bio onaj sa prognozom pobede Borisa Tadića 2012. godine, on se kratko registruje u medijima, izazove polemiku, a zatim se često ‘zaboravi’. Iste agencije nastavljaju da dobijaju poslove, jer tačnost nije jedini niti uvek najvažniji kriterijum“, smatra Lazarević.
U takvom okruženju, dodaje, rezultati se neretko prilagođavaju očekivanjima naručioca, selektivno interpretiraju ili koriste pre za oblikovanje percepcije nego za objektivno merenje realnosti. Postoje i aranžmani koji malo imaju veze sa otvorenim tržištem, a više sa odnosima i pristupom javnim resursima. Drugim rečima, sa koruptivnim radnjama. Posledica je da greška nema punu tržišnu cenu, dok dugoročno ozbiljno urušava poverenje građana u istraživanja kao pouzdan alat za razumevanje društva.
Sve dok se kao industrijski standard ne postavi kvalitet i realan rezultat, imaćemo površne kampanje, naručena istraživanja, nepoštovanje standarda, metrike koje navode na pogrešne zaključke, takmičenja u „izlivima kreativnosti“ a ne u jasnim rezultatima, „pičeve“ samo radi forme i igre velikih igrača gde svako dobija svoj procenat.
To se mora promeniti ozbiljnim jačanjem strukovnih udruženja i aktivnim članstvom u udruženju ESOMAR, transparentnošću u svemu, od metodologije istraživanja do cene usluga, edukacijom klijenata i razvijanjem kulture profesionalne odgovornosti, zaključuje Lazarević.
Jelena Stjepanović
Biznis i finansije 245, maj 2026.
Foto: stokkete, Depositphotos