Narodna banka Srbije priprema propise koji će prvi put regulisati pitanje visine bankarskih provizija na transakcije platnim karticama, koje su kod nas višestruko veće nego u Evropskoj uniji i umeju da dostignu i do tri odsto plaćene cene. Ovaj bankarski namet trgovcima da plaćaju 15 dinara na svaki račun do 1.000 dinara izmiren platnom karticom, dodatno je uvećao nezadovoljstvo privrede zbog visokih bankarskih naknada i provizija. One su u Srbiji skoro četiri puta više nego u nekim zemljama EU, u kojima su plate građana od pet do osam puta veće nego u Srbiji, ističu u Mreži za poslovnu podršku.
Bankama je najlakša i sigurna zarada naplata različitih naknada i provizija – naknade za vođenje tekućih računa, obavljanje menjačkih poslova, prenošenje naloga transfera novca u zemlji i inostranstvu, za izdavanje različitih potvrda, obradu kreditnih zahteva, za prevremenu otplatu kredita… Na ovaj način, od privrede i stanovništva zarađen je svaki peti dinar ukupne bankarske dobiti.
Novi namet koji su banke propisale trgovcima je da plaćaju 15 dinara na svaki račun do 1.000 dinar izmiren platnom karticom. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo vlasnika manjih trgovinskih firmi jer je najveći boj njihovih pazara u vrednosti do 1.000 dinara, pa stoga prodavci mole komšije da plaćaju gotovinski, dok istovremeno monetarne vlasti stalno apeluju da građani što više koriste kartice. Prema računici trgovaca, provizije koje plaćaju bankama su po nekoliko puta veće nego u zemljama EU, a zbog ekonomske krize i pada standarda žale se da ne mogu taj minus da nadoknade dizanjem cena, je bi im opao promet.
Dušan Savkić, vlasnik novosadskog preduzeća „Štand“ za poizvodnju i promet mesa i mesnih prerađevina, kaže da je po osnovu prometa na terminalima u njegovim prodavnicama u iznosu od 123 miliona dinara, bankama pošle godine platio proviziju od 1,9 miliona evra, što je oko 1,6 odsto. Po osnovu platnog prometa platio je provizuju od 0,14 odsto, odnosno 1,4 miliona dinara. Savkić komentariše da ja odnos banaka prema privredi samo još jedan primer da u Srbiji „svako od privrede uzima koliko mu treba“, pa iako je tokom 27 godina rada izgradio firmu sa 150 radnika, njegova deca neće nastaviti posao jer ne žele da ostanu u zemlji.
U MikroElektonici, uspešnoj beogadskoj firmi koja se bavi proizvodnjom softverskih i hardverskih alata za mikrokontrolere, takođe daju na desetine hiljada evra bankama za njihove usluge. „Skupi bankarski proizvodi i provizije najviše pogađaju mala preduzeća i ona na ivici egzistencije, jer velike kompanije, sa stabilnim poslovanjem, dobijaju daleko bolje uslove. Najviše sredstava dajemo za ino plaćanja, ali su i ostale bankarske provizije veoma visoke, iako ima značajnog prostora za smanjenje. S obzirom na veliki broj banaka na našem tržištu i probleme sa teško naplativim kreditima, nadamo se da će neminovno zaoštravanje konkurencije u pridobijanju kvalitetnih klijenata uticati i na povoljnije uslove u bankarskim ponudama, uključujući i smanjenje provizija“, smatra Tanja Milinković, direktor u MikroElektonici.
Biljana Trifunović, vlasnica Intenacionalne finansijske agencije – IFA, koja pruža usluge finansijskog konsaltinga, kaže da je najviše koštaju gotovinske uplate i plaćanje prema inostranstvu. „Moja firma nije toliko velika da bi i izdaci za provizije banaka bili tako visoki, ali naši klijenti se žale da i do milion dinara daju godišnje bankama za njihove provizije. Neme dileme da banke mogu da pojeftine svoje usluge, ali je očigledno da tako nadoknađuju gubitak po osnovu teško naplativih ili nenaplativih kredita“.
Narodna banka najodgovornija
Podaci Mreže za poslovnu podršku pokazuju da su u većini zemalja EU provizije na plaćanja platnim karticama limitirane na 0,45 do 0,9 odsto, dok u Srbiji dostižu i preko 2,5 odsto, pa su, na primer, skoro četiri puta više nego u nekim zemljama EU u kojima su plate građana od pet do osam puta veće nego u Srbiji. „Mnogi privrednici se žale da im visoke bankarske provizije poskupljuju proizvode i usluge nekada i preko tri odsto“, navodi saradnik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. On, međutim, smatra da je razumljivo što banke u veoma teškim uslovima poslovanja i višegodišnjoj privrednoj depresiji u Srbiji, koja značajno uvećava kreditne rizike, pribegavaju drugim načinima da održe svoje poslovanje i naprave profit.
Po njemu, Narodna banka Srbije je najodgovornija za visoke provizije, jer nije uvela limite za te naknade, podsećajući da su poslanici Evropskog parlamenta podržali dogovor o ograničavanju provizija koje banke naplaćuju firmama za procesuiranje transakcija karticama. „Narodna banka Srbije, takođe, zarađuje na provizijama, jer joj pripada procenat od svake ostvarene transakcije platnim karticama u Srbiji. Procenat koji NBS uzima, ne računajući dve banke u kojima kupac i prodavac imaju račune, gotovo da je jednak ukupnom procentu koji uzimaju obe banke i nacionalna banka u Nemačkoj“, ističe Rajić.
On dodaje da se privrednici žale i što plaćaju proviziju prilikom puštanja naloga za prenos novca od 40 do 120 dinara, zatim prilikom menjačkih poslova – kada preduzeće naplati novac iz inostranstva, a onda mu banka za iznose manje od 3.000 ili 5.000 evra menja novac po kursu koji je za dva do pet odsto niži od srednjeg kursa. Tu su i provizije prilikom podizanja gotovina za pokrivanje materijalnih troškova poslovanja, kao i provizije za prenos deviza i dinara sa štednog računa u jednoj banci na štedni račun u drugoj banci.
Komentarišući najnoviju proviziju na plaćanja karticama u radnjama za iznos do 1.000 dinara, predsednik Udruženja bankarskih klijenta “Efektiva” Dejan Gavrilović kaže: „Banke su uvidele da su računi koji se izdaju u malim radnjama u 95 odsto slučajeva ispod 1.000 dinara, da je dosadašnja zarada procentualno od izdatog računa bila mala, te su donele odluku da na većem broju manjih računa zarade više novca. To, svakako, opterećuje prodavca, smanjuje mu zaradu ili ga tera da se oslobodi POS terminala, čime gubi klijente, ili da za toliko podigne cenu, čime opet gubi klijente. Banke neće reagovati dokle god njihovi poslovni izveštaji pokazuju da taj segment posluje u plusu“.
Bankarska strana računice
Na takve primedbe Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, odgovara da svega oko šest odsto prihoda te banke potiče od provizija koje plaća privreda. „Vodimo transparentnu cenovnu politiku i klijenti u svakom trenutku znaju koji su troškovi posla koji obavljaju u banci. Svaka usluga banke po kojoj se naplaćuje provizija od klijenata je sa transakcionim troškovima koje banka ima da bi pružila tu uslugu. Naime, svaka naplaćena provizija se umanjuje za sve provizije koje banka plaća trećoj strani – dobavljačima, kliring institucijama i drugim partnerima, kao i za ostale operativne troškove“. Ona napominje da su u velikom broju slučajeva bankarske provizije limitirane kada je reč o maksimalnom iznosu, kao i da u sve većoj konkurenciji, banka, zarad kvaliteta saradnje sa klijentima, minimizuje pojedine provizije do nivoa svojih stvarnih troškova.
Uvođenje minimalne fiksne provizije na transakcije platnim karticama, po njenoj oceni, ima smisla jer banka na svaku transakciju plaća naknadu svojim dobavljačima, kartičarskim organizacijama, saradnicima koji procesuiraju transakcije sa POS terminala, pa se dešava da kod malih iznosa troškovi budu veći od naplaćene provizije. „Ipak, s obzirom na to da prihodi trgovaca iz malog biznisa nisu dovoljni da bi podneli takav trošak, Sosijete ženeral banka se nije odlučila na uvođenje minimalne naknade, već naši klijenti plaćaju procenat od transakcije, bez obzira na iznos. U okviru novog pristupa malom biznisu, banka je malim preduzećima i preduzetnicima po nižim cenama ponudila ono što im je najviše potrebno. Malim trgovcima, koji su u velikoj meri osetili efekte krize, a uz to teško mogu da konkurišu velikim trgovinskim lancima, odobravamo, između ostalog, uplatu pazara bez nadoknade i korišćenje POS terminala sa provizijom od 1,98 odsto“, navela je Miladinovski.
Marica Vuković
broj 120, septembar 2015.