Turska se suočava sa teškim iskušenjima jer se očekuje da u njenom parlamentu po prvi put od 2002. godine ni jedna partija neće imati znatnu većinu; da će se u narednom periodu nastaviti ekonomski pad koji će biti naglašen neminovnim povećanjem kamatnih stopa u SAD; da će se nastaviti migrantska kriza koja je ovu zemlju već koštala 7,6 milijardi dolara i rat na dva fronta protiv Islamske države i kurdskih pobunjenika, piše Kristofer Dembik, ekonomista Sakso Banke.
Snažan ekonomski rast u drugom kvartalu 2015. godine po njegovim rečima predstavljao je privremeni odmor. Taj rast je u najvećoj meri podstaknut stabilnom javnom potrošnjom i potrošnjom stanovništva. Kako politička neizvesnost raste, poverenje potrošača naglo opada. Tokom ovog meseca, poverenje potrošača je u odnosu na avgust palo za 6,1%, što bi moglo da utiče na prodaju na malo i na ekonomski rast u naredna dva kvartala. Malo je razloga za optimizam u turskoj privredi. Jedina svetla tačka je slabost turske lire, koja je od početka godine podržavala izvoz i što će nastaviti da čini u bliskoj budućnosti.
Najverovatniji scenario za trusku liru je produžena devalvacija. Očekivanja razvoja odnosa američkog dolara i lire su negativna po liru. Ovaj valutni par bi mogao da dostigne novi rekord na nivou od 3,15 lira za dolar do kraja godine. Kao što je slučaj sa mnogim valutama zemalja u razvoju, turska lira je veoma osetljiva na američku monetarnu politku. Od prošlog proleća, investitori masovno prodaju valute zemalja u razvoju kako bi kupili aktivu koja je izražena u američkim dolarima. Ovome treba dodati i domaće okruženje u Turskoj koje je zabrinjavajuće.
Mnogi očekuju razrešenje političkog ćorsokaka nakon izbora u novembru. To je slabo verovatno. Politički pejzaž je i dalje podeljen na jednake delove i dosta drugačiji od toga kako je izgledao pre nekoliko godina. Politički rizik ostaje na visokom nivou. Stranka pravde i razvoja (AKP) je odgovorna za slabljenje turske privrede. Pritisak na centralnu banku preneo se na raspoloženje na tržištu i na strane investicije i doveo do loših odluka u monetarnoj politici.
Vlada je primorala centralnu banku da olakša uslove kreditiranja kako bi podstakla ekonomski rast i smanjila nezaposlenost, ali je to imalo i negativan ishod u obliku rastuće inflacije. Ova politička „buka“ ne pomaže privredi da se razvija i raste. Turskoj je preko potrebna efikasna vlada koja će uspokojiti preduzetnike i obezbediti priliv stranih investicija. Vlada na čijem je čelu AKP nije ta koja je potrebna privredi. Turskoj je potrebna politička tranzicija i uspon novih ljudi ka vlasti koji mogu da promovišu nove ideje, kao i monetarne reforme.