Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom je jedan od najvažnijih i ekonomski najzahtevnijih segmenata u procesu usaglašavanja naših propisa sa propisima EU. Procenjeno je da će troškovi ovog procesa iznositi više od 2,5 milijardi evra, što je 26% od ukupno procenjenih troškova za implementaciju svih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.
Najveći teret finansiranja ovog procesa snosiće srpska privreda, te se postavlja pitanje na koji način može da se olakša uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u našoj zemlji.
Upravo na ovo pitanje pokušali su da odgovore stručnjaci koji su učestvovali na okruglom stolu pod nazivom „Cirkularna ekonomija u regionu”, koji je danas održan u sklopu ECOFAIR 2015, u organizaciji Udruženja industrije otpada Srbije „Hrabri čistač”, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Privredne komore Beograda.
Ovom prilikom, kružna ekonomija (circular economy) predstavljena je kao novi koncept upravljanja otpadom koji je nastao posle ekonomske krize 2008. godine, a odnosi se na maksimalnu iskorišćenost upotrebljenih resursa. Treba istaći i da je koncept kružne ekonomije neminovan, jer je ugrađen u evropske propise koje sve države kandidati za članstvo u EU moraju da usaglase i implementiraju.
„Kada je u pitanju primena kružne ekonomije u regionu Balkana, potrebno je najpre promeniti svest u odnosu na tržište i kapital. Ključna stvar u kružnoj ekonomiji je uspostavljanje sistema primarne separacije otpada i maksimalna iskorišćenost resursa, a sve države u regionu imaju poteškoća da ustanove sistem upravljanja otpadom, zbog čega smo još uvek daleko od suštinskog koncepta kružne ekonomije, koji iako nije nedostižan, predstavlja vrlo ambiciozan poduhvat”, naveo je Miodrag Mitrović, predsednik Upravnog odbora Udruženja IOS „Hrabri čistač“.
Važnost kružne ekonomije se ogleda u tome što će se njenom primenom odlaganje otpada svesti na minimum, čime će se sačuvati resursi i doprineti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi.
„GIZ IMPACT projekat „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama” ima za cilj uspostavljanje preduslova za uvođenje cirkularne ekonomije na lokalnom i nacionalnom nivou. Projekat je usmeren na jačanje međuopštinske saradnje i efikasnih modela pružanja komunalnih usluga u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, zatim na pripremu velikih investicija u oblasti uprаvljanja otpadom i otpadnim vodama i sprovođenje mera koje su u skladu sa potrebama ranjivih manjina“, istakao je Zoran Jakovljev, menadžer GIZ IMPACT projekta.
Ciljevi u evropskim propisima su vrlo ambiciozni i teško dostižni ukoliko se ne primenjuje koncept kružne ekonomije. U Evropi i svetu, resursi danas imaju veliku vrednost zato što se velika pažnja poklanja zdravlju i zaštiti životne sredine. Jedan od zaključaka konferencije je da je prvi korak u približavanju ovog koncepta podizanje svesti svih aktera u procesu kružne privrede kao i njihovi benefiti.