Pronevera imovine, korupcija, pogrešno prikazivanje podataka u finansijskim izveštajima, sajber kriminal – samo se u neki od mnogih vidova prevara čiji su vinovnici zaposleni, neretko na visokim pozicijama u kompaniji ili omiljeni i uvažavani među kolegama. Kompanija nikada ne može u potpunosti da nadoknadi gubitak uzrokovan prevarom, pa je isplativije ulagati u smanjenje rizika od prevara, nego trošiti sredstva na otkrivanje počinilaca, njihovo procesuiranje i otklanjanje posledica.
Prema anketi koju je PwC sproveo među svojim klijentima o razlozima za prevare u preduzećima, ispitanici smatraju da je najčešći motiv pojedinaca koji se odlučuju na takav čin želja da se po svaku cenu održi visok životni standard, nesposobnost da se odoli iskušenju i nedostatak ličnog integriteta. U osnovi svake prevare je pohlepa, pa nije retkost da ih čine osobe na veoma dobro plaćenim pozicijama u kompaniji. Prema statistici, najbrojniji počinioci su viskoobrazovani muškarci starosti između 31 i 40 godina, ali praksa pokazuje da to može biti bilo ko, često i osoba koja je veoma popularna i uvažena među kolegama.
Stručnjaci koji se bave ovom problematikom, saglasni su da je za prevaru neophodno da se poklope tri osnovna preduslova, koja čine takozvani „trougao prevare“. To je situacija kada potencijalni počinilac ima motiv ili je pod pritiskom (usled straha od smanjenih prihoda ili otkaza) da počini prevaru, kada je korist od prevare dovoljno velika a rizik da će biti otkriven mali, i kada počinilac odbaci moralne vrednosti i nađe opravdanje za svoje postupke. Počinioci prevara, generalno, dele se u dve kategorije: „klasične“ počinioce i oportuniste. Prvi će pokušavati da stvore priliku za prevaru, a drugi će počiniti prevaru kada im se za to ukaže povoljna prilika.
Iskustvo u praksi ukazuje da je svako preduzeće, bez obzira na veličinu, delatnost i zemlju u kojoj posluje izloženo ovakvom riziku, kao i da prevara koju počine zaposleni može skupo da košta kompaniju. Primera radi, ako dobit od prodaje iznosi 20 odsto, za svaki pronevereni proizvod preduzeće treba da proda pet proizvoda po važećim cenama, kako bi nadoknadilo troškove i izgubljenu dobit. Ukupna šteta uključuje i indirektne gubitke, nastale zbog narušenog ugleda preduzeća, pada cena akcija, gubitka klijenata i drugih posledica.
Kompanija nikada ne može u potpunosti da nadoknadi gubitak uzrokovan prevarom, pa je isplativije ulagati u smanjenje rizika od prevara, nego trošiti sredstva na otkrivanje počinilaca, njihovo procesuiranje i otklanjanje posledica. Naravno, niko još nije otkrio formulu koja garantuje potpunu efikasnost u sprečavanju prevara, ali uspostavljanjem preventivnih mera kontrole i korporativne kulture koja dosledno sankcioniše nezakonita ponašanja, moguće je značajno umanjiti ovu vrstu rizika.
Korporativna kultura i obuka zaposlenih
Sklonost zaposlenih prema nezakonitim aktivnostima dolazi do izražaja u radnom okruženju koje karakteriše nejasna misija preduzeća, nestabilni uslovi poslovanja, nedostatak mehanizma kontrole i komunikacije na ključnim nivoima, loši međuljudski odnosi i nepoštovanje poslovne etike. Mala je verovatnoća da će se zaposleni, koji ima poverenje u vrednosti i načela svog preduzeća, upustiti u prevaru, a velika da će prijaviti svaku nezakonitu aktivnost koju uoči.
Osim strategije koja podstiče savesno postupanje, preduzeće je dužno da uspostavi i primenjuje kodeks ponašanja za zaposlene i upozna sve u kompaniji sa njegovim sadržajem. Kodeksom se precizira politika preduzeća u pogledu primanja poklona, sukoba interesa, sankcije i posledice po zaposlene koji prekrše utvrđenu politiku. Kodeks treba da sadrži konkretne primere iz prakse, situacije iz radnog odnosa i najčešće nedoumice sa kojima se mogu suočiti zaposleni i rukovodstvo, kako bi svima bio razumljiv i koristan.
Za uspešnu primenu kodeksa važna je i obuka zaposlenih o tome šta se podrazumeva pod neprihvatljivim ponašanjem, kako ga prepoznati i sprečiti i kako postupiti u slučaju kada dođe do prevare, sa fokusom na što više praktičnih primera.
Delotvoran sistem za uzbunjivanje
Posebno važan mehanizam u otkrivanju prevara je sistem za uzbunjivanje, odnosno prijavljivanje prevare. To može da učini osoba koja je otkrila prevaru, ili je svedok prevare, kao i osoba kojoj je ponuđeno da učestvuje u prevari (na primer, nuđenje mita). Da bi sistem za uzbunjivanje bio delotvoran, neophodno je da bude organizovan na način koji će štititi integritet uzbunjivača, kao i da svi zaposleni budu upoznati kako se on primenjuje u praksi.
Zakon o zaštiti uzbunjivača koji je u Srbiji stupio na snagu u junu ove godine, propisuje obavezu svakog preduzeća koje ima više od 10 zaposlenih da uredi postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, kao i da uspostavi mere zaštite uzbunjivača. Uspostavljanje efikasnih procedura za uzbunjivanje nije lak zadatak, jer ne postoji rešenje koje je primenjivo na sve organizacije. Svaka organizacija treba da kreira sopstvene procedure za uzbunjivanje koje će prilagoditi potrebama svog poslovanja, kao i društvenom i kulturnom okruženju u kom posluje.
Na osnovu našeg iskustva, za razvoj efikasnog i delotvornog sistema za uzbunjivanje ključno je pet elemenata: posvećenost najvišeg rukovodstva; kreiranje politike o uzbunjivanju; kreiranje mehanizama za dojavu; uvođenje sistema za uzbunjivanje na svim nivoima u organizaciji; izveštavanje, praćenje i ocena uspostavljene politike i sistema za uzbunjivanje. Dodatnu podršku mogu pružiti moderne tehnologije, koje omogućavaju uzbunjivaču aktivnu komunikaciju sa istražiteljskim timom, a da pri tom ostane anoniman. U zemljama centralne i istočne Evrope, usled istorijskog nasleđa i ranijih negativnih iskustava, postoji određena doza skepticizma, pa i nepoverenja prema ovom mehanizmu, pa su za njegovu delotvornu primenu potrebne i dodatne veštine.
Provere podataka
Provere podataka o zaposlenima, prilikom njihovog zapošljavanja ili unapređenja na pozicije koje podrazumevaju visok stepen poverenja i finansijske odgovornosti, predstavljaju još jedan, veoma važan mehanizam u sprečavanju prevara. Proverama se dolazi do informacija o karakteru zaposlenih, njihovom integritetu, prethodnom radnom iskustvu i stečenim kvalifikacijama. Iako provere podataka ne mogu da obezbede stopostotnu garanciju prilikom odabira kandidata, u praksi one, ipak, mogu značajno da smanje mogućnost zapošljavanja potencijalnog počinioca prevare. Stepen provere bez saglasnosti lica čiji se podaci proveravaju, kao i sam pristup proveri, nije isti u svim zemljama i može biti ograničen konkretnim propisima u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Reputacija preduzeća može biti značajno narušena i kada je prevara počinjena u nekoj kompaniji sa kojom ono blisko sarađuje. Zato je neophodna provera integriteta, reputacije, pravnih, poreskih i finansijskih informacija o poslovnim partnerima, dobavljačima, kompanijama koje su potencijalni kandidati za akvizicije i drugim pravnim licima sa kojima je preduzeće u poslovnoj vezi. Više puta bili smo svedoci situacije u kojoj je jedno preduzeće kupilo drugo i sa njime desetine miliona skrivenih budućih obaveza po osnovu optužbi za mito i korupciju, kršenja propisa o zaštiti životne sredine, kao i drugih okolnosti koje su mogle biti otkrivene proverom podataka ili detaljnom analizom integriteta preduzeća.
Jelena Savić Ramić, menadžerka u Sektoru za poslovno savetodavne usluge, Odeljenje za forenizičke usluge, PricewaterhouseCoopers Consulting