EY je zajedno sa kompanijom MasterCard predstavio novu studiju o sivoj ekonomiji u Republici Srbiji. Na osnovu njenih rezultata, ukupan nivo sive ekonomije u Republici Srbiji procenjen je na 20,7% BDP-a u 2014. godini. Ovaj nivo sive ekonomije može se umanjiti podsticanjem elektronskih načina plaćanja i uvećanjem vrednosti takvih transakcija.
Ovo je inače prvi put da je siva ekonomija analizirana u celini, kako njeni pasivni, tako i aktivni aspekti. Pasivna komponenta oslikava situacije u kojima potrošač u gotovini plaća redovnu cenu, ali prodavac ne registruje tu transakciju (npr. ne izda račun za ugostiteljsku uslugu) i na taj način profitira izbegavajući plaćanje poreza državi. U ovakvoj situaciji, prodavac je jedini koji ima koristi usled neprijavljivanja transakcije, dok potrošač možda nije ni svestan da je svojim gotovinskim plaćanjem doprineo sivoj ekonomiji. Pasivna siva ekonomija doseže 15,6% BDP-a, što predstavlja 127 milijardi dinara prihoda koje je država izgubila usled neoporezivanja dobiti ostvarene od strane kompanija i neubiranja PDV-a.
Situacija je nešto drugačija kod aktivne sive ekonomije, gde obe strane koje učestvuju u transakciji profitiraju od njenog neprijavljivanja (npr. potrošaču je omogućeno da, za neku građevinsku uslugu, plati cenu koja je niža od redovne, ukoliko ne zahteva izdavanje računa od strane pružaoca usluge). U ovakvim slučajevima, gotov novac se pre može smatrati posledicom nego razlogom nezakonitog postupanja. Posledično, nasuprot pasivnoj komponenti, promovisanje elektronskih načina plaćanja možda neće imati uticaja na aktivnu sivu ekonomiju, s obzirom na to da će, kako potrošač, tako i prodavac, nastaviti da vrše gotovinsko plaćanje, u cilju profitiranja od neprijavljivanja transakcije. Stoga, aktivna siva ekonomija mora se suzbijati drugim instrumentima (npr. putem inspekcija rada). Ova ključna podela sive ekonomije do sada nije bila zastupljena u literaturi i predstavlja glavni doprinos ovog istraživanja.
Još jedna važna novina uneta EY studijom je sektorska raspodela pasivne sive ekonomije. Sektor u kome se ostvaruje najveći udeo ukupne pasivne sive ekonomije u Republici Srbiji (oko 43%) je sektor hrane, pića i duvana.
Kao odgovor na gore navedeno, EY predlaže primenu seta politika i regulatornih mera koje bi trebalo da pruže pomoć vladama država da snize nivo sive ekonomije.
“Paralelna i istovremena primena više mera koje su prepoznate kao odgovarajuće, s obzirom na specifično poslovno okruženje Republike Srbije, od krucijalne su važnosti kako bi se postigao sinergijski efekat. Neke od predloženih mera uključuju sprovođenje u praksi već postojećih zakonskih normi koje propisuju obavezu posedovanja POS terminala na svim maloprodajnim mestima, gde postoji obaveza registrovanja prometa putem fiskalnih kasa, kao i uvođenje vremenski ograničenog poreskog oslobođenja za preduzetnike i mala i srednja preduzeća u slučaju kada je određeni procenat njihovog godišnjeg prometa izvršen bezgotovinskim putem”, objasnio je Ivan Rakić partner u poreskom odeljenju EY Srbija.
”MasterCard je u prošlosti uspešno pomagao vladama država u njihovoj borbi protiv sive ekonomije, pružanjem neophodne ekspertize. Cilj ove studije je da skrene pažnju na tu pojavu, inicira političku raspravu o tome i prikaže potencijalno relevantna rešenja, koja bi pružila pomoć u efikasnoj borbi za rešenje ovog problema”, rekao je Artur Turemka, generalni direktor za region Balkana kompanije MasterCard.