Pošto su mnogi proizvodi u našoj grupaciji razvijeni u Srbiji, želimo dalje da ulažemo i da se usredsredimo na rešenja koja su prilagođena klijentima. Razumevanje problema klijenata i sposobnost da im se pomogne u njihovom rešavanju je danas ključ uspeha, bilo da je reč o Poljskoj, Srbiji, ili nekom drugom tržištu, a kompanije koje nisu prepoznale taj trend, ma koliko da su bile velike i poznate – ispale su iz utakmice, kaže Pjotr Jelenski, predsednik Upravnog odobra Asseco jugoistočna Evropa.
BiF: Kako biste ocenili poziciju Poljske na globalnom ICT tržištu?
Pjotr Jelenski: Sa ekonomske tačke gledišta, Poljska je postala važan proizvođač ICT rešanja. Izvoz Poljske u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija je rastao značajno godinu za godinom poslednjih decenija, a Poljska je postala specijalizovana za potrošačku elektroniku, licencirani softver, kompjuterske igrice i rešenja za mobilne uređaje. Jedan od izazova sa kojim se suočavaju ne samo poljske, već i IT kompanije u celom ovom regionu su sve manji prostori za zaradu. Kada je reč o budućim trendovima, prema nedavnom izveštaju koji je sačinio Kapsch BusinessCom, procenjuje se da će Poljska biti među vodećim zemljama centralne i istočne Evrope u pogledu ulaganja u IT sektor, u segmentima kao što su tehnologije na internetu i mobilne tehnologije. Prema analitičarima, potražnju će pokretati takozvana Treća platforma, koju čine mobilnost, servisi na Internetu, analiza velike količine podataka i društveni mediji. Ostali ključni faktori za ovaj sektor su sigurnost i razvoj IT stručnjaka.
BiF: Imajući u vidu veličinu poljskog tržišta, koliko je ono uporedivo sa malim tržištima kao što je srpsko kada se govori o primenama trendova i rešenja koja su se pokazala najbolja u praksi?
P. Jelenski: Ključni trend koji se može i treba primenjivati svuda, bez obzira na veličinu tržišta, jeste pristup fokusiran na klijenta. Ranije je samo razvijanje tehnologije davalo konkurentsku prednost IT kompanijama, a danas je to slučaj jedino ako možete da ponudite rešenje koje rešava konkretne probleme klijenata. Kompanije koje su ranije bile „tehnološke zvezde“ a nisu na vreme prepoznale taj trend, ispale su iz utakmice, kao što se desilo sa Nokijom.
BiF: S obzirom na ekonomsku situaciju u Srbiji i činjenicu da ona nije članica EU, zašto ste se opredelili za dolazak na ovo tržište?
P. Jelenski: Aseko SEE je nastao kao rezultat integracije iskustva, znanja i rešenja IT kompanija koje su vodeće u ovom segmentu i koje posluju u regionu jugoistočne Evrope i u Turskoj. U Srbiji smo imali sreće što smo kupili tri kompanije kojima se dobro upravljalo i koje su bile na vodećim pozicijama na tržištima na kojima su poslovale.
BiF: Aseko SEE je u Srbiji postao prepoznatljiv pre svega po svojim rešenjima na finansijskom tržištu. Kakva je dalja strategija kompanije na nivou grupacije, a kakvi su planovi za Srbiju?
P. Jelenski: U ovoj godini i narednom periodu nastavićemo da unapređujemo našu poziciju u bankarstvu i platnim uslugama, kao i primenu naših rešenja u javnom sektoru. Javni sektor nam je veoma važan i u tom segmentu smo uspešno implementirali svoja rešenja širom jugoistočne Evrope: u Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) u Srbiji, za koje smo dobili i nagradu za najinovativniji softver za javnu upravu na prestižnom IT sajmu u Las Vegasu prošle godine, zatim u Kontakt centru Agencije za katastar nepokretnosti u Makedoniji, realizovali smo projekat za izbore u Rumuniji – da spomenem samo nekoliko nedavnih projekata. Uz to, planiramo da uvećamo prodaju ulaskom na nova tržišta, pod kojima podrazumevamo nove geografske lokacije i nova poslovna područja na postojećoj teritoriji aktivnosti ASEE, kao i fokusiranjem na implementaciju projekata za internacionalne bankarske grupacije. Većina ovoga što sam naveo važi i za Srbiju. Pošto su mnogi proizvodi u našoj grupaciji razvijeni ovde, želimo dalje da ulažemo i da se usredsredimo na nova rešenja koja su prilagođena klijentima.
BiF: Da li delite utisak da na IT tržištu ima sve manje specijalizacije, odnosno da „svi počinju da rade sve“ kako bi se izborili za konkurentsku prednost?
P. Jelenski: To je tačno. Globalni lideri i najinovativnije kompanije, kao što su Epl ili Gugl, svojim kupcima ne isporučuju samo alat – bilo da se radi o hardveru ili softveru – već kompletna rešenja i celokupne ekosisteme kako bi obezbedile najbolju uslugu za korisnika. Kompanija Aseko SEE ima isti pristup i, zato, u radu sa našim klijentima prvo krećemo sa konsultacijama, zatim sa analizom poslovanja, a tek onda isporučujemo procese i rešenja, koja nakon toga konstantno unapređujemo. Važno je pomenuti i trend da sve više kompanija iz jedne ulazi u druge industrije. Na primer, telekomi počinju da nude finansijske usluge, banke ulaze u zajedničke projekte sa kompanijama u oblasti telekomunikacija ili pružaju usluge osiguranja i ulaze u partnerstva sa nefinansijskim institucijama, nudeći popuste i ostale proizvode na bazi lojalnosti i slično. U takvim uslovima, u svom poslovanju pokušavamo više da se fokusiramo na sam poslovni proces, a manje na konkretan proizvod, kako bi naša rešenja i usluge odgovorile na potrebe tržišta koje se stalno menja.
BiF: „Internet stvari“ je omogućio da se elementi za programiranje mogu preuzeti sa interneta i podstakao „eksploziju“ aplikacija koje kreiraju male firme, pa i pojedinci. Koliko to utiče na poslovnu politiku velikih IT kompanija?
P. Jelenski: Mislim da je do eksplozije novih aplikacija došlo pre ekspanzije „Interneta stvari“, još sa revolucijom mobilnih uređaja i sa povećanjem popularnosti pametnih telefona i tableta. Tokom ovogodišnje konferencije Svetskog programiranja, Epl je objavio da njihov proizvod App Store sada sadrži 1,5 milion aplikacija, da je ukupno preuzeto 100 milijardi aplikacija, da se danas svakog sekunda preuzme 850 aplikacija, kao i da prosečna osoba poseduje 119 aplikacija. Radi se o impresivnom broju, a treba imati u vidu da su i brojke proizvoda Google Play slične, ako ne i veće. Broj aplikacija neprekidno raste i takav trend je povećao konkurenciju na tržištu, ali ne utiče previše na naše poslovanje, jer uglavnom sarađujemo sa velikim korporativnim klijentima i institucijama. Naša rešenja zahtevaju najviši stepen sigurnosti, zrelosti i poverenja koje ne može da obezbedi „svako ko ume da programira“.
S druge strane, razumem da mi ne poslujemo u vakuumu, tako da neprekidno pratimo tržište aplikacija, sarađujemo sa malim inovativnim fimama, a nekada ih i preuzimamo.
BiF: Da li mladi talentovani programeri i dalje rađe biraju velike kompanije, ili se okreću strat-up preduzećima?
P. Jelenski: Koju kompaniju će mladi izabrati, najviše zavisi od njihovih afiniteta. Prema regionalnim standardima mi smo velika kompanija, čije su prednosti dugoročni fokus i održivost, ali koliko god da se trudimo, ne možemo da dostignemo fleksibilnost firmi koje se sastoje od desetak ljudi. Važno je napomenuti da Aseko SEE podržava studentske organizacije koje učestvuju u raznovrsnim projektima i inicijativama na lokalnom i regionalnom nivou. Te organizacije uglavnom okupljaju studente koji su zainteresovani za određenu tehnologiju ili grupu proizvoda, kao što je trenutno veoma popularno programiranje za različite mobilne platforme. Sponzorišemo događaje, najčešće u oblasti programiranja, na kojima oni uče, razmenjuju znanja i takmiče se. U nekim zemljama organizujemo sopstvena dešavanja za studente u saradnji sa lokalnim univerzitetima, na kojima razmenjujemo iskustva. U Srbiji, na primer, ove godine Aseko SEE organizuje šesti po redu Program letnje prakse za studente, a prošle godine smo zaposlili 10 praktikanata sa ovog programa. Ove godine smo naišli na veliki odziv i primili smo na praksu više od 50 studenata.