Nacrt rezolucije o Srbiji usaglašen je u Evropskom parlamentu 21. januara, a za njega su glasali gotovo svi poslanici. Ovaj dokument daje priznanje dosadašnjim naporima Srbije na evropskom putu, uz istovremenu poruku da težak zadatak tek predstoji.
„Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće, ali imaju veliki politički značaj, budući da se njihove poruke pažljivo čitaju u državama kandidatima. U našem slučaju, one su dodatno značajne jer su dobar pokazatelj na čemu će države članice insistirati u samim pregovorima“, objašnjava Nebojša Lazarević, direktor CEP-a i član Užeg pregovaračkog tima.
Kroz Nacrt rezolucije, ali i amandmane koji će verovatno biti usvojeni, pokreće se veliki broj pitanja kao što su loše sprovođenje zakona, dijalog Beograda i Prištine, sloboda medija, kao i pitanje usklađivanja spoljne politike sa spoljnom politikom Unije, uključujući i odnos prema Rusiji. „Srbija će u potpunosti uskladiti svoju spoljnu politiku, uključujući i politiku prema Rusiji, kada postane država članica, to jest kada bude mogla da utiče na tu spoljnu politiku, dok je stav EU da to mora da se dešava malo brže“, komentariše Lazarević.
Nacrtom se posebno naglašava značaj otvaranja pregovaračkih poglavlja u decembru prošle godine i podvlači značaj otvaranja još dva pregovaračka poglavlja do kraja prve polovine 2016. godine, a to su poglavlja 23 i 24. Lazarević dodaje da se u Nacrtu insistira na reformama koje treba preduzeti da bi se ova poglavlja otvorila, ali jednog dana i uspešno zatvorila, kao što su reforma pravosuđa, vladavina prava, borba protiv korupcije itd.
Nacrt rezolucije bi formalno trebalo da bude usvojen na zasedanju Spoljnopolitičkog odbora u četvrtak, 28. januara, a o Rezoluciji će se glasati na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta početkom februara.