Sajt socialeurope.eu sastavio je listu kontraargumenata za američkog predsedničkog kandidata koji u svojoj Demokratskoj stranci, „izlazi na crtu“ Hilari Klinton, a ako pobedi nju, onda na pobednika u republikanskoj trci, gde najviše šansi ima milijarder Donald Tramp.
1. „Sanders nikad neće moći da pobedi Trampa ili Teda Kruza“.
Pogrešno. Prema poslednjem sondiranju javnog mnjenja u hipotetičkom sučeljavanju u generalnim predsedničkim izborima Sanders zapravo ima više šanse nego Hilari Klinton i pobeđuje obojicu (Prema istraživanju Real Clear Politics averages Berni Sanders ima veću prednost nad Trampom nego Hilari, a pobeđuje Kruza, dok Klintonova zapravo gubi od ovog republikanskog kandidata).
2. „Ne bi mogao da implementira svoje ideje jer bi ih Kongres odbacio“.
Ovo je u suštini najveći problem, sa kojim se u drugom mandatu suočava i Obama (oba doma Kongresa imaju republikansku većinu). Međutim, ako se Sandersova „politička revolucija“ nastavi i ubrza, slično poput Obamine prve predsedničke kampanje, moguće je da i u Kongresu dođe do promene odnosa snaga.
3. „Amerika nikad ne bi izabrala socijalistu za predsednika“.
Zapravo, u javnosti najvoljeniji programi američke vlade su aktuelni socijalni program i Mediker program zdravstvenog osiguranja, autoputevi pripadaju državi, kao i vojska, sistem državnog školstva i javnih parkova. S druge strane, problem je što se država preterano socijalistički ponaša prema najbogatijima, i subvencijama spašava od bankrota najveće banke i farmaceutske kompanije, a Sanders želi da okonča takvu praksu.
4. „Njegov predlog za zdravstveno osiguranje koje bi plaćali pojedinci, a ne kompanije svojim zaposlenima, koštao bi previše.“
Sve dosadašnje studije pokazuju da bi ovakav sistem bio jeftiniji, smanjili bi se troškovi osiguravajućih kuća na advertajzing, marketing i naplatu, sve i ako bi se oporezivanje možda povećalo.
5. „Njegov plan za plaćanje visokoškolskog obrazovanja oporezivanjem trgovanja na Volstritu značiće da će univerziteti poslovati po pravilima Vlade.“
Tri četvrtine američkih studenata svake godine pohađa državne univerzitete, koji imaju potpuno autonomno upravljanje. Problem je što previše malo mladih ljudi sebi može da priušti visoko obrazovanje – mora se restartovati reforma visokog obrazovanja kojom se popstepeno išlo ka besplatnom školstvu i koja je započeta pedesetih, a prekinuta je osamdesetih godina dvadesetog veka.
6. „Berni je prestar“.
Bilo je i starijih, osim toga sedamdesete su nove šezdesete. Veoma je dobrog zdravlja, što se nije moglo reći npr. za Frenklina D. Ruzvelta koji je bio u invalidskim kolicima, ili Dž. F. Kenedija, koji je patio od Kronove i Adisonove bolesti.