/ B&F Plus / WEF Davos: U 2016. godini najveći rizici po ekonomiju i finansije su politički
BiF Analize Čitajte B&F online

WEF Davos: U 2016. godini najveći rizici po ekonomiju i finansije su politički

This post has already been read 1146 times!

Niko sa sigurnošću ne može da predvidi u kom pravcu će se kretati izbeglička kriza i regionalni sukobi, kažu bankari prisutni na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Prvi radni dan WEF-a započeo je prikazima robota u prirodnoj veličini (koji će za 5 do 10 godina zameniti ljude u mnogim delatnostima) i automobila koji se uveliko „skidaju sa proizvodnih traka“ i u kojima nemate volan i sve vam zavisi od Wi-Fi i satelitske komunikacije.

Tu su i dronovi „sa posadom od jednog čoveka“ i puno toga što smo do juče mogli gledati samo u filmovima naučne fanstastike.

Na drugoj strani, iz plenarnih sala najčešće izlaze zabrinuti učesnici Foruma.
Kod većine prisutnih u Davosu preovlađuje pesimizam kao i ubeđenje da svetu nedostaju „lideri sa vizijama“ te globalna koordinacija kako bi se znao opšti ‘pravac kretanja iz krize’.

Ugledni američki ekonomista Pol Singer još jednom podvlači da „moramo shvatiti da su centralne banke, pre svega američki Fed, evropska ECB i japanska banka, takođe, ključni deo globalnih problema. Istovremeno, realnost je da nam se kod komercijalnih banaka nalazi „parkirana“ gomila kapitala, preko nekoliko biliona, koji ‘stoji i čeka’ da bude investiran. A zašto se ne investira? Kažu zbog osećaja opšte nesigurnosti.“

Singerov kolega Ken Rogoff dodaje: „Obično kada je neka globalna recesija, zna se, po pravilu Fed snizi kamatne stope za 4-5 %. Potom u manjem obimu isto urade i ECB i Japan. Sada nema više tog manevarskog prostora i ljudi moraju da budu svesni da ih centralne banke više neće spasavati. A u narednim godinama suočićemo se sa ‘višeslojnim vrstama promena’ i to negativnim, u BRIKS državama – od slabljenja produktivnosti pa sve do negativnog rasta ekonomija“.

Min Zhu, kineski ekonomista i zamenik direktora MMF-a, podvlači da će „globalni ekonomski rast i narednih 5 godina ići na dole. Ove godine on će biti 3-4%, ali je bitno da će ga biti. Ukupno gledano moraju da se menjaju filozofija i način posmatranja stvarnosti. Treba nam više dugoročnih strateških vizija.“

Prisutni na WEF-u su saglasni da na „gornjim spratovima“ u upravnim strukturama kompanija, finansijskih institucija i političkih tela nedostaje ljudi sa liderskim predispozicijama i vizijama, spremnih da se uhvate u koštac sa realnim problemima.

Bankari tvrde da su regulatori finansijskih tržišta, pre svega Odbor za finansijsku stabilnost FSB i Bazelski komitet, uspeli da odrade ogroman posao u smislu konsolidacije stanja, povećanja likvidnosti, stvaranja tzv „buffera“ za slučaj novih šokova.“No, sada treba pokrenuti investicije u infrastrukturu, o čemu se govorilo i pre godinu dana na WEF-u. Toga još nema a geopolitička žarišta niču kao počeruke posle kiše“.

Na panelu o dugoročnim imperativima za postizanje rasta pored ostalih govorio je i Lari (Lorens) Fink, po mnogima jedan od najuticajnijih investicionih bankara sveta, suosnivač i CEO Bleck Rok Inc investicionog fonda. (Čuvena je rečenica jednog izraelskog poslovnog čoveka: „Kada Fink govori, ostali ćute i slušaju“)

„Da bi stvari doveli u neku uslovno rečeno normalu, ja predlažem da se svi fokusiraju na petogodišnji plan razvoja“, kaže Fink i dodaje: „ To podrazumeva da imate jasne ciljeve i shodno tim ciljevima utvrdite pravac kretanja. Plan petogodišnjeg rada vam dođe kao neka vrsta upustva o razvoju firme, dok stalno radite ‘podešavanja pravca kretanja’ kroz redovne apdejte. Ako se ta flozofija usvoji onda ćemo imati jednu veoma praktičnu metodologiju koja će biti od ogromne pomoći investitorima i smanjiće njihovu poslovičnu nesigurnost pa i strahove od ulaganja“.

„Ako Kina ne odradi strukturne reforme i svoje kompanije ne učini efikasnijim, zdravijim, onda će da ‘ispadne iz igre’. Znači, kineske vlasti treba da rade to što sada rade. Jer kineska ekonomija mora da bude konkurentnija“, rekao je on i dodao: „Vidim da je veliki pesimizam oko niskih cena nafte. Mislim da i tu treba sagledavati stvari malo drugačije. Za koga je to loše? Iz ugla Amerike, Kine i Indije, to i nije loše. To su milijarde ljudi koji će uz niske cene nafte de fakto dobijati jeftiniju energiju, a to znači da će se njihova ekonomija brže pokrenuti, što je opet dobro.“

Svakako da nam trebaju i lideri (CEO i COO) kompanija koji će da ‘redizajniraju’ Ameriku, rekao je Fink: „I tu neke zakone moramo da menjamo. Jedna od njih je vezana za obaveze vlasnika investicionih fondova da svojim akcionarima garantuju multiplikaciju uloženih para, tj profit, i ništa drugo. Ako se tu uvede malo reda, onda ćemo održati zdrav poslovni ekosistem, i nećemo morati da radimo samo preko hedž fondova ne vodeći računa o socijalnim posledicama (gubici na hiljade radnih mesta i sl.) koje opet dalje lančano pritiskaju ukupno okruženje u kojem živimo i radimo.“

Jan Bremer, predsednik međunarodne konsalting grupe “Evroazija”, kaže: „Slažem se da niske cene nafte pogoduju Americi, Kini, Indiji… ali, za nerazvijene države poput Venecuele ili Angole to je katastrofa. Svima je jasno da politički rizici pretežu nad ekonomskim. E, tu, sada, moramo da obratimo pažnju da se američka spoljna politika promenila i sada se vode principom „G = nula“ a to znači da Amerika neće više da budu svetski policajac, a niko drugi ne želi ‘da sedne’ na to upražnjeno mesto. Zato onda imate jačanje saradnje Velike Britanije i Irana, Francuske i Rusije, Nemačke i Turske itd“.

„Amerika ne želi da bude policajac, međutim, niko ne razume zašto je to tako, obzirom da je dolar i dalje jak, ekonomija je uz sve slabosti kod srednje klase, u globalnom smislu, još uvek veoma jaka, vojna industrija je jaka itd. Znači nije Amerika slaba pa zato ne želi da bude policajac. Nas brine što ne znamo šta ova država hoće“.

 
Zoran Vitorović, Davos, WEF

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close