Prodaja kreditnih portfolija dostigla je prethodne godine rekord u iznosu od 104 milijarde evra što je dovelo do jačanja kapitalne pozicije banaka u Evropi, pokazuje najnovije istraživanje kompanije KPMG.
Novi godišnji Izveštaj o prodaji kredita u Evropi kompanije KPMG (European Debt Sales Report) pokazuje da je interes investitora i dalje veliki sa transakcijama u toku ukupne vrednosti 32 milijarde evra. U izveštaju se navodi da je za očekivati da se ovaj tempo zadrži i u 2017. godini, jer banke nastavljaju sa oslobađanjem svojih problematičnih kreditnih portfolija posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj.
Aktivna su bila i tržišta Španije i Italije, koja pokazuju znake oporavka uz visok stepen zainteresovanosti investitora za tržište nekretnina u ovim zemljama. Manji napredak se primećuje i u zemljama centralne i istočne Evrope, gde tržište raste sa obavljenih 40 transakcija u toku 2015. godine. Grčka vlada i grčke banke aktivno su radile na oživljavanju bankarskog sektora. KPMG očekuje da će ovi napori rezultirati rastom transakcija u južnoj Evropi gde su grčke banke prisutne.
Tržište hartija od vrednosti obezbeđenih aktivom (ABS) dostiglo je najviši nivo nakon krize, predvođeno novim emisijama vezanih za hipotekarne kredite u Ujedinjenom Kraljevstvu. Iako je u zaostatku u odnosu na nivo pre krize 2008. godine, KPMG u izveštaju predviđa dalje oživljavanje ABS-a kao posledicu relaksacije kapitalnog tretmana u okviru Bazela III, standardizaciju sekjuritizacije i okruženje sa izuzetno niskim kamatnim stopama.
Što se tiče tržišta Srbije, Dušan Tomić, partner u KPMG Srbija, zaključio je: “Razvoj sekundarnog tržišta kredita u Srbiji je najrealniji i verovatno optimalan način rešavanja nagomilanog stoka problematičnih kredita u bankarskom sektoru, uz istovremene efekte privlačenja novih investitora koji bi doneli novu dinamiku na naše tržište. Pojedine transakcije su počele da se realizuju, ali u nedovoljnoj meri. Država bi mogla da, pored realizacije postojeće strategije, kroz početak prodaje portfolija problematičnih kredita iz banaka u stečaju, državnih fondova i banaka pod kontrolom države, u velikoj meri inicira razvoj sekundarnog tržišta kredita i privlačenja novih investitora.“