Home TekstoviB&F Plus B&F reč nedelje: Minimalac

B&F reč nedelje: Minimalac

by bifadmin

Prošlog meseca sindikati su ponudili Vladi i poslodavcima predlog da najmanja zarada u aprilu poraste sa sadašnjih 20.328 na 24.360 dinara. Zbog toga smo odlučili da pratimo ovu temu, ali izgleda da smo bili jedni od retkih koji se njom uopšte bave.

 

Minimalac (1)

 

Minimalac je trenutno 121 dinar po satu što znači se onima koji primaju najmanju zaradu isplaćuje nešto preko 22.000 dinara mesečno. Krajem prošle godine potrošačka korpa iznosila je oko 67.000 dinara, dakle za jednu potrošačku korpu zaposleni sa mininalnom platom morali su da rade čak tri meseca.

Upravo zbog nemogućnosti da se preživi sa ovakvom cenom rada, sindikati su tražili da se njegova minimalna cena poveća na 140 dinara po satu. Inače, i Zakonom o radu je predviđeno da se minimalna zarada menja u skladu s promenama nekoliko parametara (egzistenicijalnih i socijalnih potreba radnika izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP-a, kretanja potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u republici) pa bi ona trebalo da se poveća oko 15 odsto.

Socijalno-ekonomski savet (SES) je objavio da će ovu inicijativu sindikata razmatrati na prvoj sednici koja će biti održana u martu.

Inače, cena rada nije menjana tri godine, pa ni u septembru prošle godine, kada je postignut dogovor o minimalnoj ceni rada za 2016. Tada su sindikati insistirali na tome da minimalna cena radnog sata treba da bude 144 dinara, jer su se i paramatri kojima se ona određuje promenili. Kako poslodavci i sindikati nisu postigli dogovor na Socijalno- ekonomskom savetu, Vlada je donela odluku u korist poslodavaca. Poslodavci inače i dalje tvrde da ne bi trebalo povećavati minimalac.

Iz Unije poslodavaca Vojvodine, na primer, kažu da razumeju da minimalna zarada nije dovoljna za život, međutim, kriterijum za njeno povećanje je ekonomski porast, kojeg u Srbiji još uvek nema.

 

Minimalac 2

 

Dnevni list Politika međutim iz anonimnih izvora saznaje da bi uprkos tome zahtev Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” mogao biti prihvaćen.

No, ni sa tim povećanjem minimalna zarada neće moći da zadovolji osnovne potrebe tročlane porodice. Jedini u Evropi koji imaju manji minimalac od nas su Makedonija i Albanija. Dok je u Srbiji minimalna zarada 174 evra, u BiH je 191, Crnoj Gori 193, Hrvatskoj 396, a u Sloveniji čak 791 evro.

Dodatni problem je, kažu upućeni, što se Srbija vratila staroj navici subvencionisanja stranih investitora koji bi da zapošljavaju ali uz našu državnu pomoć koja dostiže i do 10.000 evra po radnom mestu. Ali oni svoj deo pogodbe ponekad ne poštuju. Naime, poslednji podaci iz 2013. godine pokazivali su da veliki deo kompanija koje su dobile državne subvencije za novootvoreno radno mesto nisu imale ni polovinu obaveznog broja radnika. Pored toga, iako je uslov za dobijanje državne pomoći bio da plata radnika ne sme biti manja od minimalca kao i da mora biti najmanje 20 odsto veća od njega, podaci iz određenih kompanija pokazuju da radnici često nisu dobijali ni taj minimalac. Onima koji čak ni minimalac ne dobijaju ništa neće značiti ovo povećanje, a onima koji ga dobijaju znači svaki dinar, jer primaju trećinu prosečne potrošačke korpe.

 

realtime_logo (1)

 

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Pročitajte i ovo...