Pre pet godina, na jučerašnji dan (11.03.2011.) cunami uzrokovan vrlo jakim potresom u moru blizu Japana zapljusnuo je obalu talasom koji je na pojedinim mestima dosezao visinu od 40,5 metara. Nakon udara cunamija procene poginulih i nestalih kretale su se oko 10.000. Nakon nekog vremena procene su podignute na preko 28.000, da bi krajem 2011. kada je znatan broj onih koji su smatrani nestalima srećom ipak pronađen u životu, službeni broj žrtava procenjen na 18.500 poginulih u najvećoj prirodnoj katastrofi novije istorije Japana. Skoro sve žrtve cunamija bile su u tri pokrajine, Iwate, Miyagi i Fukushima. Osim direktnih ljudskih žrtava cunami je uništio i brojna industrijska postrojenja što je uzrokovalo lokalna zagađenja životne sredine, pogotovo kada se radilo o postrojenjima hemijske industrije odakle su iscurile neutvrđene količine raznih hemijskih jedinjenja. Prema broju ljudskih žrtava na dan cunamija najviše je stradala pokrajina Miyagi, a što se tiče dugotrajnosti posledica najviše je stradala pokrajina Fukushima u kojoj je cunami uzrokovao kvar nuklearne elektrane sagrađene na obali mora. Uzrokovani kvar nuklearke, potpomognut neadekvatnom reakcijom operatera elektrane u roku od nekoliko sati pretvorio se u pravu katastrofu koja, iako je s godinama nestala iz fokusa pažnje svetske javnosti, traje još i danas. Pogoršanju katastrofe i prouzrokovanih dugotrajnih posledica uveliko je pripomoglo i prikrivanje razmera problema od strane TEPCO-a kao vlasnika elektrane.
Kakva je situacija danas, pet godina nakon početka katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukushima? Otprilike ista kako sam to opisao u tekstu povodom treće godišnjice tog događaja s tom razlikom da je produžena procena vremena potrebnog za sanaciju stanja na rok od preko 40 godina, a ni planovi prve petoletke upravljanja tom krizom nisu ispunjeni u skladu sa zacrtanim ciljevima. 160.000 ljudi koji su morali da se odsele iz svojih domova, još uvek se ne mogu vratiti. Voda zagađena radioaktivnim materijama i dalje se gomila u rezervoarima kraj elektrane, a velikim delom završava u moru. Procenjuje se da je do sada, u svrhu hlađenja reaktora u kojima se dogodilo topljenje njihovih jezgara i za hlađenje spremišta sa istrošenim gorivom, oko 1,4 miliona tona vode zagađeno radioaktivnim materijama. Samo deo te vode se procesira kako bi se smanjila koncentracija radioaktivnih materija. Povećane koncentracije radioaktivnih materija već su zabeležene i na zapadnoj obali SAD, uz procenu da bi te koncentracije mogle dodatno da porastu tokom 2017. godine. Poljoprivreda i ribarstvo Japana još uvek trpe posledice iako je sa nekih područja ukinuta zabrana korišćenja proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. Prati se zdravstveno stanje ljudi koji su bili izloženi radioaktivnosti, jer prema iskustvima sa nuklearnom katastrofom u Černobilju porast zdravstvenih problema, poput karcinoma štitnjače, može se očekivati upravo u razdoblju nakon pet godina od izloženosti.
Mali pomak dogodio se na području sankcionisanja odgovornih za takvo stanje, pa su nedavno podignute optužnice protiv trojice bivših rukovodećih ljudi TEPCO-a, zbog zanemarivanja izveštaja u kojem su 2009. godine bili upozoreni da na području lokacije nuklearne elektrane postoji opasnost od cunamija sa talasom većim od 15,7 metara, a nisu ništa preduzeli u cilju prevencije takvog najavljenog događaja. Na takvu opasnost brojni stručnjaci upozoravali su od samog početka gradnje nuklearke, ali uzalud jer nuklearni stručnjaci sami sebi potvrđuju da sve znaju najbolje. O potresima znaju više od seizmologa, o štetnosti radioaktivnih materija na zdravlje ljudi više od doktora, o uticaju radioaktivnosti na život u moru znaju više od biologa i tako u nedogled. To što njihove marketinške studije kojima informišu javnost nisu u skladu sa realnošću i stanjem na terenu nije njihov problem već problem drugih ljudi koji njihove studije i zaključke ne prihvataju kao realnost.
Iako stvari sa stavljanjem situacije oko nuklearke u Fukushimi pod kontrolu, kao preduslovom za uklanjanje goriva i demontažu postrojenja nisu blistave, a nad područjem stalno lebdi mogućnost ponovnog jačeg potresa koji bi sve mogao dodatno pogoršati, lobisti nuklearne industrije intenziviraju svoje aktivnosti kako bi prisilili stanovnike Japana da prestanu da pružaju otpor ponovnom pokretanju rada postojećih nuklearnih elektrana. Broj funkcionalnih reaktora u Japanu je u međuvremenu sa 54 pao na 43, od čega su trenutno samo dva u pogonu, s time da je jedan reaktor pokrenut uprkos saznanjima o isticanju radioaktivnih materija najverojatnije iz primarnog rashladnog kruga koje je detektovano par dana ranije. Učenje na sopstvenim greškama očigledno nije visoko na listi prioriteta nuklearne industrije. Takvom ponašanju stanovnici su se usprotivili organizovanim protestima i sudskim tužbama, pa je pre nekoliko dana, upravo uoči pete godišnjice nuklearne katastrofe donesena sudska odluka sa nalogom za trenutno zaustavljanje rada nuklearne elektrane Takahama, što prema tamošnjim medijima predstavlja prvu takvu sudsku odluku u Japanu za neku nuklearnu elektranu u pogonu. Kompanija je naravno već najavila žalbu na presudu jer profit je ipak važniji od sigurnosti građana.
Za razliku od područja koja su 2011. bila zahvaćena samo prirodnom katastrofom, na području zahvaćenom katastrofom nuklearne elektrane u Fukushimi restauracija normalnog života trajaće decenijama, pa i vekovima, a radioaktivne materije će se još dugo širiti svetom nošene vetrovima i morskim strujama. Taj nepotrebni i skupi ljudski dodatak na prirodnu katastrofu koja je pogodila Japan, dobro opisuju reči Shigekiyo Kannoa, stočara koji je pre samoubistva podstaknutog propašću svoje farme kontaminirane radioaktivnim materijama na zid štale napisao: Da barem nije bilo nuklearne elektrane. Nemam više volje za posao.
Robert Faber
Preuzeto sa H-Altera