Od juče se gotovo svi evropski mediji bave razlozima koji su prethodili odluci indijskog proizvođača čelika Tata Steel da napusti poslovanje u Britaniji. Kao glavni krivac navodi se uvoz jeftinog čelika iz Kine koji je porastao na 112 miliona tona prošle godine, što je dve trećine totalne evropske proizvodnje ovog metala.
Nema sumnje da je kineski čelik delimičan krivac za ovo, piše Blumerg, ali, dodaje, poslovanje indijske kompanije počelo je da usporava još pre porasta kineskog uvoza. Još otkada je Tata Steel 2007. godine kupio Corus Group. Posle toga počela je finansijska kriza koja je duboko potresla Evropu, iz koje dolazi polovina prihoda Tata Steel-a. Na Starom kontinentu do danas nije povraćena pretkrizna tražnja za čelikom pa indijska kompanija ni posle smanjenja troškova nije uspela da posluje kako je zamislila. Procenjuje se da je Tata Steel u svom evropskom poslovanju od 2010. izgubila skoro pet milijardi dolara.
Tako dolazimo do činjenice da se kupovina Corus Group-a nije pokazala kao dobar poslovni potez za Tata Steel koji se te 2007. godine poveo za odlukom svog rivala Lakšmi Mitala da preuzme Arcelor. ArcelorMittal je u međuvremenu takođe bio primoran da zatvori svoje evropske fabrike sa gubitkom od 4,3 milijarde dolara.
Ova megalomanija u industriji čelika nije samo indijska specifičnost –nemački ThyssenKrupp je ulupao milijarde evra u nove brazilske fabrike pa je izgubio više od osam milijardi između 2011. i 2013. zbog građevinskih problema i kursnih razlika.
Poslednja najava zatvaranja čeličana svakako nije dobra vest za zaposlene u ovim fabrikama ali možda će ipak biti neke koristi od nje – ako industrijalci počnu malo više da analiziraju situaciju pre velikih ulaganja i tako preduprede velike gubitke.