Home TekstoviB&F Plus Kada će banke moći da ustupaju potraživanja od građana: Brigo moja pređi na trećega

Kada će banke moći da ustupaju potraživanja od građana: Brigo moja pređi na trećega

by bifadmin

Na pitanje kada će bankama zakonski biti omogućeno da prodaju potraživanja od građana specijalizovanim institucijama nema preciznog odgovora i jedino je izvesno da se to neće desiti dok se ne završe izbori u Srbiji. Bankari i agencije specijalizovane za posredovanje u naplati potraživanja očekuju da bi to moglo da zaživi u drugoj polovini ove godine, a NBS saopštava da će ova oblast biti regulisana novim Zakonom o nedepozitnim kreditnim institucijama.

Strategija za rešavanje problematičnih kredita u Srbiji, koju realizuje Narodna banka Srbije (NBS) u saradnji sa nadležnim ministarstvima u republičkoj vladi, predviđa i da se bankama omogući ustupanje potraživanja od građana specijalizovanim institucijama, koje će se, dalje, baviti njihovom naplatom. Fizička lica, generalno, urednije izmiruju svoje obaveze prema bankama nego preduzeća i drugi pravni subjekti. To potvrđuju i poslednji raspoloživi podaci od 30. novembra 2015. godine, prema kojima je učešće problematičnih kredita kod sektora stanovništva 10,91 odsto, što je značajno niže u odnosu na prosek svih ostalih sektora, koji iznosi 22,33 procenta. Mada sporni krediti građana u Srbiji premašuju 70 milijardi dinara, oni čine manje od petine ukupnog iznosa NPL od preko 440 milijardi dinara (3,7 milijardi evra).

Problem je, međutim, što važeća zakonska regulativa dozvoljava samo njihovu prodaju drugim bankama, a ne i trećim pravnim licima, kao što je to moguće učiniti sa potraživanjima od preduzeća.

Prilika u neprilici

U NBS podsećaju da je prema Strategiji za rešavanje problematičkih kredita, koju je ova institucija usvojila u avgustu prošle godine, između ostalog predviđeno da se analiziraju uslovi za liberalizaciju ustupanja potraživanja od građana. Sačinjen je Akcioni plan na osnovu najboljih međunarodnih iskustava, ali i osebenosti domaćeg tržišta i potencijalnih rizika, a shodno tome, centralna banka razmatra i uspostavljanje regulatornog okvira za nedepozitne kreditne institucije kojima bi, pored banaka, bilo dozvoljeno da otkupljuju ovu vrstu kredita.

Jelena Jović Milentijević, generalni direktor kompanije EOS Matrix, koja se bavi posredovanjem u naplati potraživanja, ističe da s obzirom na predstojeće izbore u Srbiji, ne očekuje promenu zakonskog rešenja u prvoj polovini ove godine. „Dalje odlaganje bi, međutim, nanelo dodatnu štetu i bankama i dužnicima, jer vremenom dugovi se usled zatezne kamate samo uvećavaju. Prodajom potraživanja prvenstveno bi se zaustavilo dalje uvećanje duga, a potom bi dužnik mogao da izmiri svoje obaveze jednokratnom otplatom celog duga sa odobrenim popustom, ili isplatom duga na rate u vremenskom intervalu koji odgovara njegovim mogućnostima“, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je EOS Matrix zainteresovan da posreduje i u ovim poslovima kada to omoguće zakonski uslovi. „Imamo znanje i poslovnu praksu u više od 25 zemalja u kojima Grupacija uspešno investira u loše plasmane, prvenstveno u dugove fizičkih lica. U Srbiji, usled zakonskih ograničenja u poslednjih pet godina, osmislili smo odgovarajuće modele saradnje sa bankarskim sektorom i već realizovali nekoliko otkupa potraživanja pravnih lica i preduzetnika“.

Činjenicu da je cena nekretnina trenutno na nižem nivou nego što je bila u pretkriznom periodu kada su se građani najviše i zaduživali, Jelena Jović Milentijević ne vidi kao problem. „Svaki proizvod ima svoju cenu. U momentu kada je tržište nekretnina znatno usporeno, cena obezbeđenih portfolia je niža. To je, iskreno, prilika za dužnike, koji bi da je prodaja dozvoljena, bili u poziciji da uz značajan diskont isplate svoje zaduženje. Naš posao je da za svakog dužnika nađemo individualno rešenje koje odgovara njegovim mogućnostima. Bez dodatnih troškova i gde je to moguće uz otpis dela glavnice, dužnik je kod nas uvek u povoljnijem položaju nego što je bio kod originalnog poverioca“, tvrdi direktorka EOS Matrix-a.

Poreske olakšice za banke

Dok banke čekaju da zaživi i ovaj deo strategije u rešavanju problematičnih zajmova, mogu da koriste mogućnost da lakše otpišu nenaplative kredite. Ministarstvo finansija je, naime, u cilju rešavanja problema NPL, promenilo poreske propise i bankama olakšalo otpis potraživanja nenaplativih kredita, bez obaveze da uz to plate porez na dohodak fizičkih, odnosno porez na dobit pravnih lica.

„Izmenama je izuzet od oporezivanja otpis potraživanja po osnovu kredita ukoliko je od momenta dospelosti potraživanja prošlo najmanje dve godine, što se odnosi na fizička i pravna lica“, kaže za B&F Antonije Džuveleković, direktor Direkcije za upravljanje rizicima stanovništva u Erste banci. „Omogućen je i otpis vrednosti preostalog dela pojedinačnog potraživanja banke koji nije naplaćen iz sredstava ostvarenih u zakonom propisanoj proceduri prodaje nepokretnosti. Regulisano je i da se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja obuhvaćenih usvojenim UPPR-om, koji je potvrđen pravosnažnim rešenjem.”

Ova banka već ima iskustvo sa prodajom nenaplativih potraživanja specijalizovanim kompanijama, ali kada je reč o kreditima odobrenim preduzećima. „Erste Banka je u dva navrata prodala svoja nenaplativa potraživanja pravnih lica specijalizovanim kompanijama, a značajan deo tih potraživanja nasleđen je iz Novosadske banke. Bili smo među prvim bankama u Srbiji koje su prodale svoja nenaplativa potraživanja u skladu sa praksom na zapadnim tržištima, što nam je značajno umanjilo udeo NPL-a u portfoliju“, ističe Džuveleković. Naplata spornih potraživanja od građana, dodaje, ne spada u primarnu delatnost banaka, pa bi donošenje regulative koja omogućava njihovu prodaju odgovarajućim specijalizovanim kompanijama svakako olakšalo poslovanje.

Sa takvim stavom saglasan je i Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke, koji ističe da bi na taj način banke dobile mogućnost da brže reše problem problematičnih plasmana i smanje troškove koji prate naplatu potraživanja. „Problem nenaplativih potraživanja bi delom mogao da se reši putem ustupanja potraživanja, a delom kroz unapređenje rada sudova, katastra i zakonske regulative“, precizira Jovanović.

 

Praksa u regionu

Prema rečima generalne direktorke kompanije EOS Matrix, Jelene Jović Milentijević, zakonska rešenja i praksa u regionu se razlikuju, a najživlje je na hrvatskom tržištu. „U Hrvatskoj je zakonom dozvoljeno ustupanje potraživanja od pravnih lica i preduzetnika, kao i od fizičkih lica. Ovo tržište za poslednje četiri godine beleži ukupnu prodaju problematičnih kredita u iznosu od 10 milijardi kuna, odnosno oko 1,3 milijarde evra nominalne vrednosti duga fizičkih lica. Prema najavama za ovu godinu, prodaja će se dodatno uvećati jer će tržištu biti ponuđeno oko 1,9 milijardi evra nenaplativih zajmova, od kojih se 700 miliona evra odnosi na hipotekarne zajmove. Nauprot tome, u Makedniji, iako je zakonom u potpunosti dozvoljeno ustupanje potraživanja, još nije došlo do prodaje nekog značajnijeg portfolia. U Bosni i Hercegovini regulativa ne omogućava ustupanje potraživanja od fizičkih lica trećim licima, pa je situacija ista kao u Srbiji“.

 
Daniela Ilić
mart 2016, broj 125.

Pročitajte i ovo...