Autor neobičnih životnih priča naizgled običnih ljudi širom Srbije i sam deli mnogo od životne filozofije sa onima o kojima piše. Osnivač sajta „Priče sa dušom“, koji je za relativno kratko vreme postao veoma popularan, dokazao je da preduzeteništvo u novinarstvu može uspeti na kvalitetnom sadržaju i da u Srbiji još ima duše koju nisu uspeli da potisnu političari, korporacije i tajkuni.
Šta je zajedničko petočlanoj porodici Đurđević u kojoj su oba roditelja ostala bez posla i novu nadu pronašla u proizvodnji italijanskih kolačića, turističkom vodiču Aleksandri Ninković Tašić, koja je uspela da privuče veliki broj ljudi na specijalizovane ture o Mihajlu Pupinu, glumcu iz Novog Pazara koji pravi lekovite sapune sa kristalima, školi koja deli diplome iz roditeljstva, stomatologu koji pravi rakiju od šargarepe i mnogim drugim naizgled običnim ljudima iz Srbije sa neobičnim životnim pričama? Njihova spona je Nenad Blagojević, tridesetšestogodišnji novinar i licencirani turistički vodič koji je u vremenu kada svi priželjkuju siguran, po mogućstvu državni posao, dao otkaz u medijskoj korporaciji i započeo sopstveni biznis – pisanje priča o upečatljivim ljudima na sajtu „Priče sa dušom“ .
Među mnoštvom živopisnih poslovnih poduhvata i interesantnih životnih iskustava, nedostaje jedino lična priča samog autora, koji je novinarsku karijeru započeo već u sedmom razredu odnovne škole. „Nazvao sam vlasnika Radio Sremčice i predložio mu da radim dečju emisiju. Tako sam dobio prvi posao u koji sam se, kasnije, zaljubio“. Nakon sedam godina radijskog iskustva, Blagojević je počeo da radi u štampanim medijima, promenio je nekoliko novina, a potom se zaposlio u jednom poznatom domaćem časopisu.
Iz kaveza u slobodu
Kada se pre tri godine promenilo rukovodstvo u toj medijskoj kući, „uprkos solidnoj uredničkoj plati, počeo sam da se osećam kao u kavezu“, priča Nenad. „Radio sam kao činovnik, sa određenim radnim vremenom, čekiranjem na ulazu, sedeo sam pred računarom, bez mogućnosti da često odlazim na teren. Veliki sam protivnik današnjeg pristupa novinarstvu koji se svodi na ‘copy-paste’, a koji forsiraju menadžeri i novinari koji ne razumeju suštinu ove profesije. Zato sam odlučio da dam otkaz i pokrenem medijski sajt ‘po svojoj meri’. Sada sam svoj gazda i radim na način na koji sam oduvek želeo. Nedavno sam pisao tekst o desetočlanoj porodici u Arilju i naravno da sam mogao da ga uradim telefonom, ali onda ne bih osetio ništa od atmosfere u kojoj ti ljudi žive, niti kako je moguće biti srećan uprkos malom životnom prostoru i materijalnim problemima“.
Kada je dao otkaz, iako su svi oko njega bili zabrinuti zbog takve odluke, Nenad je imao „rezervni plan“ i već sutradan se prijavio na konkurs za licencirane turističke vodiče. Sada radi i kao turistički vodič i kao novinar, a nedavno je pokrenuo i sajt „Put oko sveta“ i tako povezao sva svoja interesovanja. Najvažnije mu je, ističe, što je uspeo da dokaže da se u Srbiji može izgraditi uspeh na kvalitetnom medijskom konceptu, te da veliki broj čitalaca njegovih „priča sa dušom“ potvrđuje da ne žude svi u ovoj zemlji za rijalitijima i sličnim sadržajima koji im se nameću.
Publiku na njegovom sajtu najviše privlače neobični poslovni poduhvati i priče sa sela, kao i činjenica da su Nenadovi sagovornici ljudi koji, uprkos raznim životnim nedaćama, ne gube borbenost i optimizam. Mnogi od njih su preduzetnici kojima je zajedničko to što imaju svoj cilj, čvrstu volju da ga sprovedu i otvorenost za nove ideje. „Retko se dešava da neko od njih odbije intervju“, kaže Blagojević, iako su to ljudi koji u doba „selfija“ ne žude za publicitetom jer im je preči njihov posao, a i svesni su da žive u sredini u kojoj ne treba privlačiti neželjenu pažnju.
Nenad sa najmladjom veterinarkom u Srbiji, Dušicom Danilović iz Gornje Tresnjevice
Kako živeti od onoga što voliš
Autentičnost Nenadovih priča zasniva se i na međusobnom razumevanju, budući da se i sam upustio u preduzetništvo. Na pitanje kako se može živeti od pisanja bloga ili uređivanja sajta u tako ogromnoj konkurenciji, kaže da je prvo i najvažnije pravilo – originalan sadržaj. „Koliko znam, jedini sam na našem tržištu koji radi ovakve priče. Možda je razlog i u tome što ovaj vid novinarstva može da bude veoma naporan. Kako bih čitaocima preneo atmosferu iz porodica i malih firmi koje obilazim, tokom nedelje putujem više puta i u istom periodu objavljujem u proseku četiri do pet tekstova, jer ne prenosim članke iz drugih medija. U slučaju kada imam baš čitanu priču, malo se primirim da je ne bi zatrpali ostali sadržaji. To je, na primer, bio slučaj sa pričom o porodici Đurđević koja udruženim snagama proizvodi kolačiće i prodaje ih na pijaci Kalenić. Taj tekst je za tri dana pročitalo 27.000 ljudi pa nisam objavljivao ostale članke nekoliko dana“.
Međutim, da bi se postigla takva čitanost i došlo u situaciju da se od nje i živi, prethodno je potrebno uložiti mnogo neplaćenog truda i dodatno sam finansirati troškove. „Možda zvuči kao fraza, ali najvažnije je da verujete u svoju ideju, a ne da vam novac bude glavni pokretač. On će doći ako taj posao zaista radite sa dušom“. Jer kada čitaoci prepoznaju razliku između autentične autorske priče i one koja je unapred plaćena i njihov broj počne vrtoglavo da raste, to je motiv i za oglašivače da se pojave na takvom sajtu. Blagojević napominje da je kroz ovaj posao otkrio još jednu, naizgled neverovatnu činjenicu – da u Srbiji i dalje ima firmi koje se ne rukovode isključivo komercijalnim interesom, već prepoznaju kvalitetan koncept i žele da ga podrže. Tako sajt „Priče sa dušom“, iz dana u dan potvrđuje da je u ovoj zemlji ostalo više duše nego što nam to sugerišu vesti i sadržaji kojima nas većina drugih medija svakodnevno zatrpava.
Paraglajding, palačinke sa gulašem i seoski zoološki vrt
Autor sajta „Priče sa dušom“, ujedno je turistički vodič koji prepoznaje i mesta sa dušom po Srbiji, na koja bi najrađe vodio turiste. „Recimo, takvo je domaćinstvo Milanovića u selu Lipovica kod Despotovca, koje u sklopu etno turizma nudi i usluge paraglajdinga, branja pečuraka i vožnje džipovima. U blizini ovog domaćinstva su i Resavska pećina, vodopad Lisine i manastir Manasija. Interesantan je i put po Vojvodini, od multinacionalnog Bačkog Monoštora do Bezdana i sela Koluta sa privatnim zoološkim vrtom. U našoj zemlji ima i mnogo zanimljivih manifestacija. Na primer, na Međunarodnom palačinka festivalu u Bačkom gradištu možete jeftino probati palačinke neverovatnih ukusa, čak i sa gulašem. Ili da pomenem jednu od mojih omiljenih manifestacija „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“, koja se održava pored manastira Kalenić. To je festival narodnog stvaralaštva, bez šatri sa preglasnom muzikom i pevačicama i jedna od najkulturnijih manifestacija u Srbiji“.