Kontroverze koje su izazvale teme poput Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP), mere štednje i izbeglička kriza, uneli su pukotine u veliku koaliciju evropske centralne desnice (EPP) i levice, dve najveće skupine u Evropskom parlamentu. Potonja navodno alternativu traži u “pravoj” levoj koaliciji okrećući se GUE-NGL grupaciji koja se sastoji od brojnih evropskih levih i zelenih stranaka (u smislu Die Linkea, Podemosa i Sirize). S tim ciljem sazvan je klub zastupnika, kako bi se razmotrile tačke saradnje i komešanja između levice (GUE-NGL) i centralno-liberalnih socijalista i demokrata. Sastanku su prisustvovali i evropski zeleni (European Free Alliance, EFA).
Ukoliko se ova koalicija realizuje, mogla bi u budućnosti da preuzme vodeću ulogu u Evropskom parlamentu. No, trenutno je otvoreno pitanje i za njih same, da li ove dve “leve” opcije više toga veže ili razdvaja. TTIP i izbeglička kriza tačke su oko kojih se dve leve struje u parlamentu svakako više slažu nego sukobljavaju, no pitanja poreskih politika i uloge javnog sektora polja su na kojima se očekuje više poteškoća. Dok neki članovi socijalista i demokrata kao jedinu političku opciju vide zaokret u levo, mahom zahvaljujući uspesima španskog Podemosa i grčke Sirize (pa i slovenske Ujedinjene levice), liberalniji delovi koalicije, kao i oni iz zemalja istočne Evrope nisu spremni da preduzmu takav zaokret.
Razlike istok-zapad
Poslanik francuskih socijalista Emmanuel Maurel, kazao je za EurActiv kako ovim žele da u Evropskom parlamentu stvore prostor za raspravu i novi socijalni model baziran na politici suprotnoj merama štednje. Prema njegovom mišljenju, održavanje velike koalicije sa progresivcima (EPP) po svaku cenu, u trenutku brojnih kriza u Evropi, nešto je najgore što bilo kakva “socijalistička” politika može učiniti. Umesto toga, evropske socijaldemokrate moraju ponuditi politiku koja bi mobilisala evropsku srednju i radničku klasu, rekao je Maurel dodavši da politika “malo socijalizma malo liberalizma ne vodi nikuda, i kako je nužno učiniti korak dalje”.
Levoj koaliciji u redovima socijalista i demokrata protivi se na primer predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc koji snažno podupire veliku koaliciju sa progresivcima. No ipak, podrška levoj koaliciji posebno je snažna među socijaldemokratama iz Italije, Francuske i Nemačke čiji su politički stavovi navodno bliži onima u GUE-NGL nego progresivcima.
S druge strane, socijaldemokrate koje dolaze iz zemalja istočne Evrope, “skeptični” su prema koaliciji sa levicom, a za razliku od onih iz Zapadne koji u grčkom premijeru vide novu viziju levice, kritični su i prema Aleksisu Ciprasu. Kao razloge skeptičnosti prema pravoj levoj politici poslanici iz post-socijalističkih zemalja navodili su istorijske razloge, a levi zaokret vide kao prostor za veće političke i društvene destabilizacije. U situaciji političke polarizacije kontinenta, anonimni poslanici iz zemalja post-socijalističkog bloka, smatraju da se veći prostor mora otvoriti za centralnu desnicu, kako ljudi ne bi glasali za onu radikalnu, no na čemu je tačno utemeljen ovaj strah istočnoevropskih socijaldemokrata, nepoznato je, s obzirom na navedene istorijske razloge. Poslanici iz zapadne Evrope sa druge strane boje se scenarija Pasoka, odnosno totalnog gubitka kredibiliteta među glasačima zbog preteranog popuštanja desnici.
Izvor: Bilten