Koliko povećana prodaja automobila u Srbiji može da bude pokazatelj višeg životnog standarda građana, ostaje otvoreno pitanje, tek činjenica je da je u prvih devet meseci ove godine prodat 19.531 novi automobil, što je rast od 23,5 odsto u odnosu na isti period 2015. kada je kupljeno 15.831 vozilo.
Samo u septembru u Srbiji je prodato 1.888 novih automobila, 41 više nego u avgustu, što potvrđuje trend rasta. Kad se uporedi sa rezultatom iz septembra 2015. godine, porasla je prodaja za oko deset odsto.
Oporavak prodaje automobila zabeležen je prošle godine – ukupno 21.784 nova vozila su dobila vlasnike u Srbiji, što je predstavljalo prvi rast prodaje na godišnjem nivou još od 2008. kada je počela velika svetska kriza i pad prodaje automobila i na našem tržištu. Da podsetimo, te 2008. je za prvih devet meseci prodato čak 45.196 vozila, a ukupan skor posle 12 meseci je bio, iz ove perspektive – neverovatnih 57.000 novih vozila koja su našla put do kupca!
Najviše novih automobila u ovoj godini prodato je u martu i junu, više od 2.700.
Uvoznici automobila su zadovoljni, mada su daleko od neke euforije jer su, da bi pospešili prodaju, marže minimalne, u nekim slučajevima se vozila prodaju i bez ikakve zarade sa računicom da će se ipak nešto zaraditi od servisiranja, prodaje delova…
„Trend rasta sa kraja 2014. se nastavio i to je ono što raduje“, kaže dr Milan Vukasović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika novih automobila i delova. „Mi očekujemo do kraja godine rast prodaje od oko 20-25 odsto u odnosu na 2015. Ima tu i takozvanog reeksporta kola, ali ga je bilo i ranijih godina.“
On za „Novosti“ objašnjava da postoji više razloga što je prodaja vozila krenula u dobrom smeru.
Kasnimo za Evropom
Vukasović kaže da je Srbija opet u zaostatku za ostatkom Evrope. „Dok mi i dalje uvozimo polovna vozila sa evro 3 normama, druge države razmišljaju o kraju ere motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Mi jedini nemamo nikakve stimulacije, subvencije i olakšice za kupovinu hibridnih i elektrovozila. O širenju mreže punionica da i ne govorimo. Prvo, marže su znatno manje. I banke su ponudile bolje uslove za kredite, čak i bez učešća i kamate. Ekonomska situacija u zemlji je bolja, stabilnija. Neumitno se menja i vozni park. Naš narod je počeo da uči da troši koliko ima i da planira kupovinu vozila na tačno određeni vremenski period. Najavljena izmena načina registracije je, takođe, malo ohrabrila tržište.“
Prodaja jeste živnula ali je, ipak, daleko od potreba tržišta (Slovenija sa tri puta manje stanovnika kupuje tri puta više vozila), i Srpska asocijacija uvoznika je više puta tražila od države da omogući bolje uslove prodaje. Predlagano je mnogo toga, od sistema „staro za novo“ do izmene sistema oporezivanja, ali je malo toga promenjeno.
„Tu je i nelogičnost sa eko taksama. Mi za nova vozila sa evro 6 normom plaćamo 12.000 dinara po toni vozila prilikom uvoza, a uvoznici polovnih vozila sa evro 3 normom, koja daleko više zagađuju vazduh, ne plaćaju“, kaže Vukasović. „I uvoznici polovnjaka imaju mnogo problema, veliki broj taksi i dažbina se plaća, a sve to poskupljuje vozila.“
Dr Vukasović posebno ističe činjenicu da su zbog cene goriva mnogi vozači preispitali kupovinu.
„Teško je shvatiti da u doba kada je na svetskom tržištu istorijski minimum, cene goriva u Srbiji budu toliko visoke. Blagodet pada cena sirove nafte naši vozači jedva da su i osetili.“
Prodaja vozila u Srbiji više nije unosan posao kao pre sedam-osam godina, ali je primetno da su oni koji su opstali na tržištu modernizovali svoje objekte, podigli standarde i ponudu prilagodili našim uslovima.
Ipak, sa jednom od najnižih prosečnih plata u regionu teško je zamisliti još veći rast prodaje četvorotočkaša i dostizanje pretkriznog nivoa iz 2008. godine.
Izvor: Novosti