Prema najnovijim istraživanjima Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije, štediše u našoj zemlji na mesečnom nivou trenutno izdvajaju prosečnu sumu u iznosu od 4.215 dinara. Četrdeset odsto ispitanika trenutno odvaja između dve i šest hiljada dinara mesečno, dok više od 12.000 dinara na stranu stavlja sedam odsto štediša.
Pedeset i jedan procenat anketiranih građana štedi, a 20 odsto njih je zadovoljno, odnosno šest odsto vrlo zadovoljno trenutnom ušteđevinom. Ove godine je nešto manje onih koji su nezadovoljni ušteđenim novcem, 22 odsto, za procenat manje nego 2015. godine. Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dve do tri godine uštedelo istu količinu novca. Trećina njih je uštedela manje, a 13 odsto više u odnosu na prethodni period. Kao razlog za smanjenu štednju ističu povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni. Dvadeset i jedan odsto ispitanika ističe da je ukupni prihod njihovog domaćinstva snižen, a 14 procenata njih da je smanjilo štednju zbog povećanih troškova za porodicu.
Ipak, 71 odsto stanovnika Srbije štednju prepoznaje kao važnu, a 40 odsto je smatra veoma važnom. Štednja je najznačajnija pripadnicima starosne grupe između 30 i 49 godina. Kad je reč o ulaganjima, velika većina građana naše zemlje sebe opisuje kao „veoma” ili „prilično” obazrive: gotovo 80 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Samo šest odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zarad većih kamata.
Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija ostala je na sličnom nivou kao prošle godine – prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i dečja štednja. Životno osiguranje, kao vrsta štednog proizvoda je ostalo na istom nivou (devet odsto). Glavni motiv za štednju i dalje su stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve. Građani štede iz predostrožnosti (93 odsto), a kad je reč o kupovini, 32 procenta ispitanika štedi kako bi sebi moglo „nešto da priušti”, dok 20 odsto građana štedi za odmor i putovanja. Četiri procenta njih ostavlja novac po strani bez posebnog razloga,
Kada treba da se posavetuje u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, gotovo polovina ispitanika (46 odsto) se obraća porodici i prijateljima, dok je na drugom mestu odlazak u filijalu banke. Internet, novine i časopisi su na trećem mestu kao izvor informacija, dok se sedam odsto građana obraća ličnom bankarskom savetniku. I dalje visok procenat ispitanih (90 odsto) tvrdi da u svakom trenutku upravlja svojom finansijskom situacijom, a 79 odsto njih smatra da drži pod kontrolom svoje mesečne izdatke i rashode. Uprkos tome, polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.
Mesečni kućni dnevnik za finansijska pitanja, koji bi pomogao u upravljanju ličnim finansijama popisivanjem troškova, zarade, uštede i ulaganja vodi 39 odsto ispitanih, a tek 12 odsto građana detaljno popisuje finansije. U slučaju da se na računu ispitanika iznenada nađe 30.000 dinara, 70 odsto njih bi ovaj novac stavilo u banku, na svoj tekući račun u štednju po viđenju ili bi sredstva oročili na određeni period. Gotovo četvrtina ispitanika od 30.000 ne bi uštedela ništa, a u ovoj odluci prednjače muškarci – njih 30 odsto bi potrošilo čitav iznos. Od pomenute svote, ispitanici bi prosečno uštedeli 11.881 dinar.
Kad je reč o štednji u gotovini, kod kuće ili u sefu, za ovu vrstu čuvanja novca opredeljuje se 32 procenta ispitanika, pet odsto manje u odnosu na prošlu i 13 odsto manje u odnosu na 2014. godinu. O trošenju svakog dinara dobro razmisli 74 odsto ispitanika. Stav „samo jednom se živi, častim se stvarima koje želim i nije mi važno koliko ću novca imati u budućnosti“ zauzima 24 odsto građana, što je za pet procenata više no prošle godine. Da je dobro obavešteno o temi bankarskih proizvoda smatra 23 odsto ispitanih, dok gotovo isti postotak građana tvrdi da uopšte nije informisano o finansijskim temama.
Poređenje štednih navika u Srbiji sa drugim tržištima
Pored Srbije, istraživanje Erste Grupe sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. U poređenju sa Srbijom u kojoj građani prosečno mesečno uštede 4.215 dinara (34 evra), prosečna štednja na mesečnom nivou u Rumuniji je 46 evra, Mađarskoj 52, Hrvatskoj 57, a Austriji 216 evra. Udeo onih koji su veoma zadovoljni ušteđevinom u Hrvatskoj je na istom nivou kao u našoj zemlji (šest odsto), dok je za procenat viši u Mađarskoj i Rumuniji. U pomenutim zemljama je mnogo veći broj građana potpuno nezadovoljan ušteđevinom, pa je tako ova brojka u Hrvatskoj na primer 35 odsto, u odnosu na 22 procenta u Srbiji.
Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca, dok smo prvi u neplanskom trošenju. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 65, u Austriji 43, a Rumuniji 33 procenta. Dok tačno polovina ispitanika u Srbiji često potroši više no što je planirala, u Hrvatskoj to čini 45 procenata građana, Rumuniji 49, Mađarskoj 36, a Slovačkoj 41 odsto.
Što se tiče porasta troškova građana u odnosu na prošlu godinu, Srbija je najpribližnija Rumuniji i Hrvatskoj. U odnosu na tržišta obuhvaćena istraživanjem, prednjačimo u broju ispitanika koji su registrovali rast izdataka za namirnice (54 odsto, sledi Rumunija sa 32 i Hrvatska sa 15), sredstva za higijenu (35 procenata, 24 u Rumuniji i sedam u Hrvatskoj), kiriju i stambene troškove (46 odsto u odnosu na 41 u Rumuniji i 16 u Hrvatskoj), kao i za račune za internet i mobilni telefon (32 procenta u odnosu na 27 u Rumuniji i 16 u Hrvatskoj). U obrazovanje i obuke ulažemo 23 odsto više no u 2015. godini, dok građani Hrvatske ulažu devet, a Rumunije 25 procenata više no lane.
Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom. Telefonska anketa sprovedena je u septembru na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.