„Prestonica zemlje koje više nema, i to države posebne po mnogo čemu, u isto vreme je i jedinstven turistički proizvod. To se, međutim, ne prepoznaje i ne koristi u dovoljnoj meri“, poručuje Ralf van der Zijden, vlasnik preduzeća Yugotour. Ovaj preduzimljivi i uveliko „domaći Holanđanin“, svojom flotom od tri Zastave prosečne starosti 33 godine, organizuje za mlade i stare, strane i domaće goste, poslovne ljude i studente arhitekture, izlete u ne tako daleku, ali skrajnutu prošlost Beograda iz vremena socijalizma.
Kod Ralfa nema slučajnosti, pa ni kad je reč o izboru imena njegove firme: Yugotour. Prvo na šta ono asocira je, naravno, Yugo, auto koji se u vicevima bivše Jugoslavije pominje više nego Amerikanac, Nemac i „naš čovek“ zajedno. No, drugi razlog otkriva da „domaći Holanđanin“ dobro barata YU rečnikom: želeo je, kaže, da ljude podseti i na Jugoturs, nekadašnjeg giganta turističkog sektora, a sada člana u neslavnom klubu od 188 preduzeća koja idu u stečaj zbog neuspešne privatizacije.
Za razliku od starijeg imenjaka, Ralfovo preduzeće stasava u solidan, održiv posao koji raste. Započeo ga je 2014. godine, na tragu svog prethodnog i takođe uspešnog projekta biciklističkih tura IbikeBelgrade, a sa idejom da se na ulicama ponovo pojave Zastavini automobili, kojih je svakim danom sve manje. Na društvenim mrežama upravo se vrti i oglas za angažovanje vodiča sa vozačkom dozvolom, za ture koje će turistima prirediti svojevrsni izlet u socijalističko vreme nekadašnje jugoslovenske prestonice.
Ljubimac za kojim se plače
Ono što je obilazak Berlina Trabantom ili Moskve u staroj Ladi, sada može da se doživi i u Beogradu, i to u Zastavi 101 iz 1977., ‘79. Ili Skali iz 1991. godine. A šta nedostaje „jugiću“, pa nije deo ture koja nosi i njegovo ime? „Većina modela je sa troje vrata, što je vrlo nezgodno za klijente. Zato smo odlučili da se oslonimo na ’stariju decu’ nekadašnje autoindustrije – Zastavu 101 i Yugo Skala. Modeli iz sedamdesetih godina veoma su kvalitetno pravljeni, a delova za njih, kao i dobrih mehaničara, ima u celoj zemlji. Zato, za nekoliko stotina evra može ne samo da se kupi auto koji je deo industrijskog nasleđa, već i da se za još toliko novca kvalitetno restaurira“, priča Ralf, ali priznaje i da se starim vlasnicima često ne rastaje od ljubimca. „Kada sam došao da od prodavca preuzmem auto iz 1979. godine, cela njegova porodica je plakala. Kupili su novi auto i za staru Skalu više nije bilo mesta u garaži“. Kumovao je i nabavci pravog „juga“, koji je sa srećnim novim gazdama odjezdio put Kopenhagena.
„Stojadini“ na radnom zadatku turiste voze od Ušća i Starog sajmišta do SIV-a, zatim pored hotela Jugostavija, Genex-ove zgrade i Sava Centra do Muzeja istorije Jugoslavije, gde je i poslednja stanica. „Stranci koji se prijavljuju za turu željni su detalja o načinu života u Jugoslaviji, priča o modi, muzici i filmovima… Zapanjujuća im je novobeogradska arhitektura, ali na kraju se uvek povede rasprava o tome kako je i zašto došlo do raspada zemlje“, kaže Ralf.
Jedinstveni mamac
Iako i sam najviše voli da turistima priča o tome koliko je Jugoslavija bila ekonomski uspešna i politički ugledna u svetu kao država „između istoka i zapada“, Ralfa čudi to da Beograd i njegovi preduzetnici ne koriste u značajnijoj meri jugoslovensko nasleđe kao mamac za posetioce. „Prestonica zemlje koje više nema, i to države posebne po mnogo čemu, u isto vreme je i jedinstven turistički proizvod. To se, međutim, ne prepoznaje i ne koristi u dovoljnoj meri“.
Ralf van der Zijden napominje da tokom obilazaka, njemu i vodičima često prilaze i Beograđani, da čuju ili da ispričaju neku svoju priču o Jugoslaviji. „Zato verujem da je Yugotour i više od prilike da se neko provoza u starom automobilu. Mi podstičemo ljude da se sećaju, i da ta sećanja podele sa drugima“.
Milica Rilak
Biznis top 2015/16.