U ugostiteljskim objektima u kojima se u Srbiji tradicionalno leči tuga, slave radosni događaji, sklapaju poslovi, pronalaze načini za zaobilaženje zakona, otkriva životna filozofija i još mnogo toga, sve su prisutniji detalji poput petokraka, crvenih zastava i Titovih bisti.
U jednom od najčitanijih tekstova na sajtu časopisa Biznis i finansije detaljno je obrazloženo zašto je kafana već vekovima institucija od „vitalne važnosti za svakog Srbina“. Sudeći po značaju ovih ugostiteljskih objekata u našoj kulturi, moglo bi se zaključiti da je duh bratstva i jedinstva na ovim prostorima u poslednjih nekoliko godina oživeo, i to ne samo u Srbiji, već i u okolnim državama.
Tako, ako se odlučite na jugonostalgičarsku gastronomsku turneju, u Sarajevu, u kafani „Tito“, možete popiti hladno pivo ili toplu kafu, okruženi oružjem i vojnim vozilima zaostalim iz Drugog svetskog rata, u Skoplju možete po veoma pristupačnim cenama ručati u restoranu „Kaj Maršalot“ („Kod maršala“), a ako već idete u Makedoniju usput vam je kafana „Trepča“ u Mitrovici, koja odoleva etničkim podelama i „opstaje kao simbol prkošenja podelama“ do kojih je došlo posle raspada Jugoslavije.
U Srbiji svaki veći grad ima bar jednu tematsku kafanu posvećenu tim „srećnim vremenima“. Novi Sad ima kafanu „Maršal Tito“, a Kragujevac „Jugoslaviju“, u kojoj možete probati specijalitete poput „jugoslovenskih brusketa“ (hrskav hleb, šunka, slanina, paradajz, masline, beli luk, paprika, zelena salata) ili „pionirskog doručka“, a ako želite da jedete kašikom i „čorbast pasulj JNA“.
Drugarice i drugovi gosti
Beograd, kao najveći grad, ima i najviše ovih „istorijskih“ objekata, a među njima najpoznatiji su kafane SFRJ i Pavle Korčagin.
Dragutin Đekić, ispred Kafane SFRJ, kaže da se odlučio za ovakav ugostiteljski koncept jer je uveren da je „ta država bila najbolja država koja je postojala na celom svetu. Na ovaj način hteli smo da održimo legendu živom i da i drugima pružimo mogućnost da je se rado sećaju“.
Ova kafana prepuna je Titovih bisti, zastava sa petokrakom i interesantnih detalja iz tog doba, od kojih su neki nabavljani na buvljacima i pijacama, a neki pravljeni, kako bi bili što autentičniji. Konobari su obučeni u bele košulje i nose crvene pionirske marame.
Ovu kafanu čiji je moto „Jugonostalgičari svih zemalja, ujedinite se“ posećuju i stariji i mladi. Stariji, obično preko dana da razgledaju suvenire i popiju kafu „na miru“, a mlađi noću, na svirke. „Veliki broj gostiju dolazi da pogleda izložene detalje, knjige, stripove, uniforme i pregršt drugih stvari koje držimo u kafani“, kaže Đekić i dodaje da mu se čini da je jugonostalgija danas jača nego ikad.
Slet među stolovima
U kafani „Pavle Korčagin“, pak, primećuju da je jugonostalgija jača među starijim ljudima, a da među mladima opada taj polet, pogotovo usled novih prepiranja sa bivšim jugoslovenskim zemljama.
Vojin Cucić kaže za B&F da je na ideju da napravi kafanu pod imenom glavnog junaka nezaobilazne socijalističke literature („Kako se kalio čelik“) došao njegov otac pre 15 godina, ali da je njen naziv i danas mnogima zbunjujući: „Često misle da je to neki srpski junak, ili da se tako zove vlasnik kafane, ali mi čuvamo nekoliko primeraka knjige u lokalu za goste koji žele da se informišu“.
Ovo ne čudi, s obzirom da veliki broj gostiju čine studenti, pogotovu u kasnijim satima, jer se svako veče održavaju žive svirke. No, ima i starijih posetilaca, a neki gosti su posebno odani tematici kafane, naročito prilikom obeležavanja nekadašnjih praznika poput Dana mladosti, kada se održava slet i besplatno deli pasulj. Tokom ove svetkovine, u kafani „Korčagin“ se okupi i do 1.000 ljudi iz bivših jugoslovenskih republika, koji naprave veoma veselu atmosferu. Ako ne uspeju da posete ovu kafanu u maju, jugonostalgičari treba u svoj kalendar da zabeleže i 29. novembar ili 1. april, kada se takođe slavi u „Korčaginu“. Stalne goste lako prepoznaju i po tome što znaju prave nazive jela, koji ne pišu u meniju. Na primer, „Pasulj Alija Sirotanović“.