Zašto slati robu železnicom ili je tovariti u kamion ako će brže stići avionom? Kompanije koje tako razmišljaju, a imaju i proizvode za koje je brz transport izuzetno poželjno rešenje, pogurale su razvoj avio kargo sektora u Srbiji – pa ta delatnost raste po prosečnoj stopi od čak 30 odsto.
Vazdušni transport na globalnom nivou čini tek jedan procenat fizičkog obima razmene robe, ali je zato vrednost robe prevezene avionima jednaka trećini vrednosti ukupne svetske trgovine. Iako se avio kargo sektor suočava sa svim nedaćama sa kojima se nose pojedini regioni koliko i ukupna svetska ekonomija, u poslednjih godinu dana ipak beleži rast, koliko god bio slabašan i spor. Analiza Međunarodnog udruženja avio prevoznika (IATA) kaže da njihove članove danas najviše brine smanjenje profitabilnosti tog biznisa, komplikovano viškom kapaciteta i nestabilnošću cene goriva. U isto vreme, značajno jačaju potrebe za tom vrstom usluga u određenim regionima, a posebno između azijskog i afričkog kontinenta, Bliskog istoka i Severne Amerike kao i unutar Evrope.
U našoj zemlji ovaj vid prevoza takođe dobija na značaju: u najvećoj vazdušnoj luci u zemlji, beogradskom Aerodromu Nikola Tesla, kargo promet robe u poslednje dve godine raste za oko 30 odsto godišnje, a i manji aerodromi razmišljaju o prevozu robe i kargo centrima kao razvojnoj opciji.
Tesla prednjači, Konstantin pokušava, Morava u niskom startu…
U Srbiji ima oko 30 aerodroma, ali daleko od toga da svi pružaju kargo usluge. Naprotiv. Kargo je u najvećem delu usluga koju nudi najveći „igrač“ na tržištu, a to je „Nikola Tesla“. Preko ovog aerodroma obavlja se 95 odsto vazdušnog kargo transporta u zemlji.
Manji aerodromi koji su se otisnuli u kargo vode još ne pariraju ni uslugom, ni skladišnim kapacitetom. Stručnjaci kažu da njima tek predstoji širenje kapaciteta kako bi ozbiljnije ušli u posao s prevozom robe. Sa druge strane, „Nikola Tesla“ može da „procesira“ 50.000 tona robe godišnje, ali su mu kapaciteti, uprkos rastu potražnje za kargo uslugama, tek delimično iskorišćeni.
Pomoćnik ministra građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Zoran Ilić kaže za B&F da se danas koristi tek trećina raspoloživih kapaciteta aerodroma „Nikola Tesla”, kao i da je situacija slična i na niškom aerodromu. Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, inače, raspolaže kargo kapacitetima za skladištenje veličine 2.500 kvadratnih metara, opredeljenih za potrebe robnog terminala. Ilić, međutim, objašnjava da je, uprkos mogućnosti da se procesuira oko 10.000 tona godišnje, na niškom aerodromu frekventnost saobraćaja i dalje ispod nivoa potrebnog da bi se raspoloživi smeštajni kapaciteti efikasno iskoristili. „U Nišu je problem to što je broj avio operacija jako nizak, pa praktično ta vazdušna luka ima i višak raspoloživih kargo kapaciteta.“
Govoreći o potencijalima manjih aerodroma, Ilić navodi i „Moravu“ u Lađevcima kod Kraljeva, ali ne spori da je ova vrsta delatnosti na tom aerodromu još uvek upravo to – samo potencijal. „Aerodrom Morava“ bi mogao da raspolaže sa 8.000 kvadratnih metara za skladištenje za potrebe kargo prevoza, ali još nije u funkciji”, rekao je Ilić, potvrđujući ujedno da se najveći promet robe ipak obavlja preko najvećeg aerodroma u zemlji – „Nikole Tesle“.
Roba s avionskom kartom – od paradajza do mitraljeza
Prema podacima IATA, vazdušnim transportom se, pored robe, u svetu godišnje preveze i 340 milijardi pisama kao i 6,7 milijardi poštanskih pošiljki. Upravo su pošiljke jedan od najvećih izazova za logističku industriju i sektor avio karga: kako efikasno i povoljno dopremiti kupcima individualne narudžbine, uglavnom naručene putem sajtova, koje često treba da pređu sa jednog kraja planete na drugi da bi bile uspešno isporučene? Zato je vazdušni transport robe jedan od ključnih faktora rasta svetske privrede. I obrnuto, rast bruto domaćeg proizvoda gura i rast vazdušnog kargo transporta. Kompanije biraju ovaj način prevoza zbog sigurnosti i brzine, jer se tako prevozi uglavnom sve ono što je u smislu transporta zahtevno – lekovi, hrana, životinje, opasne materije i oružje, ali i luksuzna roba i skupa elektronika.
Sagovornici sa aerodroma „Nikola Tesla“ potvrđuju nam da se vazdušnim prevozom pre svega transportuju robe visoke vrednosti i robe kod kojih su važni parametri brzina prevoza, sigurnost prevoženja lomljive i na drugi način osetljive robe. To su temperaturno osetljive robe, kao što su farmaceutski i prehrambeni proizvodi, ekspresne pošiljke, opasne materije i sl.
Kažu i da struktura robe u Srbiji, koja se prevozi avionom, odražava potrebe srpske privrede, to su pre svega – uvoz elektronike, farmaceutskih proizvoda, rezervnih delova i proizvoda široke potrošnje. Takođe, dodaju, odražava i izvozne potencijale, pa su tu i poljoprivredni proizvodi biljnog i životinjskog porekla, duvanski proizvodi, auto delovi, proizvodi namenske industrije itd.
Karakteristično je, primera radi, da razvijene zemlje sveta odvajaju kargo i putnički prevoz, odnosno imaju posebne avione za svaki tip transporta, te postoje posebni avioni koji prevoze samo robu i tome su prilagođeni. U Srbiji se kargo prevoz obavlja putničkim avionima, ili pomoću čarter letova.
Kada je reč o operaterima, oni nude različite vrste kargo prevoza sa aerodroma koji to mogu da podrže. Postoje, recimo, oni operateri koji prevoze samo robu do 30 kilograma ili imaju neka druga pravila i ograničenja.
Preko „Tesle“ u svet
Na beogradskom aerodromu za naš list kažu da aktivno učestvuju u robnom vazdušnom transportu, jer po potrebi pružaju usluge organizacija avio-transporta svih vrsta robe redovnim ili čarter letovima za sve destinacije. „U ponudi je direktan transfer prispele robe letovima svih avio-kompanija, prevoz i skladištenje robe, kao i prevoz robe do i sa destinacije korisnika na teritoriji države“.
Aerodrom „Nikola Tesla“ ima najveći prostor za kargo. Robni terminal za domaći i međunarodni saobraćaj poseduje skladišni prostor kapaciteta 5.500 kvadratnih metara i aneks od 2.500 kvadrata za smeštaj operativnih službi, špediterskih organizacija i Uprave carina. U poslednjih nekoliko godina beleže, kako kažu, stalno povećanje ukupnog prometa robe koji ostvaruju sve avio-kompanije koje saobraćaju sa beogradskog aerodroma. Povećanje prometa robe u prethodne dve godine, u 2014. i 2015. godini, iznosilo je prosečno 31 odsto godišnje. Isti trend nastavlja se i u 2016 godini.
Primera radi, za osam meseci ove godine prevezeno je više od 9.000 tona robe, što je uvećanje od 17 odsto. Istovremeno je prevezeno i više od 1,2 hiljade tona pošte, odnosno 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
„Obim transporta robe u vazdušnom saobraćaju veoma je važan za privredni razvoj grada i države, kao i za aerodrom, jer se na taj način roba najbrže i najsigurnije transportuje do određenih destinacija. S obzirom na tendenciju stalnog porasta obima robnog transporta u vazdušnom saobraćaju, postoje predispozicije da daljim razvojem privredne aktivnosti u državi, „Nikola Tesla“ postane centar regionalnog robnog transporta”, rekli su na ovom aerodromu za B&F.
Značajno povećanje obima transporta robe u vazdušnom saobraćaju podrazumeva potrebu povećanja skladišnih kapaciteta kao i manipulativnog prostora. Kako kažu, njihovi dugoročni planovi, sledeći ovaj trend, predviđaju i izgradnju novog kargo terminala.
Vladan Krstić