Ljudi su sve svesniji da razne organizacije prikupljaju, koriste, zadržavaju i otkrivaju njihove podatke, uključujući pravo da njima trguju i zato su veoma oprezni kad pružaju informacije koje se odnose na njihov porodični život, pokazalo je istraživanje koje je KPMG International sproveo u 24 zemlje sveta na uzorku od 7.000 ljudi.
U većini država širom sveta od 60 do 87 odsto ljudi kaže da je kontrola nad sopstvenom privatnosti važnija od komoditeta, a čak 55 odsto je protiv online kupovine jer su zabrinuti da će im biti ugroženi privatni podaci.
Međutim, čak polovina ispitanika bi ipak prihvatila besplatne ili jeftine proizvode u
zamenu za manju dozu privatnosti. Besplatan tablet u zamenu za dozvolu da kompanije prate kada, zašto i kako ga koriste, prihvatilo bi 48 odsto ispitanika, dok takvu vrstu saradnje sa kompanijama 52 odsto smatra “napadnom”.
Alarmantan je podatak o poverenju prema određenim industrijama. U bankarski sektor poverenje ima 41 odsto, a svega 39 odsto ljudi ima poverenja da zdravstveni sektor čuva njihove podatke. Samo trećina anketiranih ima poverenja u lokalne vlasti, a sektor nekretnina i društvene mreže izazivaju najveće nepoverenje kada je reč o upotrebi i čuvanju podataka.
Prihodi i nivo obrazovanja nemaju veliki uticaj na to da li će potrošači da prihvate manju privatnost, pokazalo je istraživanje.
Postoje velike regionalne razlike u stavovima.
Amerika i Kanada su najviše zabrinute zbog hakerskih krađa ličnih podataka. Kompanije koje se bave proizvodnjom i trgovinom struje i vode u Sjedinjenim Američkim Državama već su iskusile otpor na instaliranje pametnih brojila u stambene objekte. Oko 43 odsto Amerikanaca oseća se nelagodno zbog pametnih brojila u njihovim domovima ukoliko dobijene informacije komunalna preduzeća mogu da koriste da zaključe koliko ljudi živi u domu.
Italijani su veoma raspoloženi da ustupe vladinim agencijama korišćenje ličnih podataka, za razliku od Francuza koji to ne bi uradili ni za potrebu borbe protiv terorizma.
Azijske zemlje, kao što su Indija i Malezija, nemaju problem sa personalizovanim reklamama, a Indija ima veoma visok stepen poverenja u organizacije koje čuvaju i upotrebljavaju lične podatke. Zanimljivo je da Japanci imaju mnogo manji stepen poverenja u organizacije koje upravljaju privatnim podacima od potrošača u Indiji, ali da u isto vreme najmanje preduzimaju mere predostrožnosti kako bi zaštitili svoje podatke.
Pitanje koliko su potrošači spremni da podele svoje podatke je centralna stvar za digitalnu budućnost. Možda je prekasno da se potrošači povuku pred rastućim trendovima, čak iako bi to želeli. Informacije su već toliko rasprostranjene da je nemoguće povratiti punu kontrolu. Jedno od rešenja je da se podvuče crta između onog što je dozvoljeno da se preuzima, od onog što nije.
Nekoliko zanimljivih podataka iz istraživanja:
– Smart telefone i tablet aplikacije koje se koriste za navigaciju, chat i vesti, a koje mogu da pristupe kontaktima, fotografijama i istoriji pregledanja 84 odsto ispitanika smatra “napadnim”, a samo 16 “kul”.
– Zamislite sledeću situaciju, koja se neretko i dešava: šaljete email prijatelju da planirate posetu Parizu. Sledećeg dana na društvenim mrežama primetite reklame za hotele, restorane i izlete u Parizu. Čak 68 odsto njih smatra ovo “napadnim”, a 32 posto smatra da je to “kul”.
– Na gotovo svim tržištima najmanje 75 odsto ispitanika je reklo da im je nelagodno da se njihovi online shopping podaci prodaju trećim licima.
– Samo 20 procenata koristi šifrovanje kako bi zaštitili svoje privatne podatke