U pogledu razvoja finansijskog sektora u 2017. godini predstavnici vodećih svetskih banaka i G20 su optimisti. Razloga za ushićenje je mnogo, od monetarnih do privrednih. Prvo je pre nešto više od pola godine uočeno ubrzanje razvoja privrede u Kini, potom u Španiji i Portugalu a sada i Ruskoj Federaciji.
„Što se tiče Evropske unije, ona mora da se koncentriše na sprovođenje strukturalnih reformi i fiskalnu politiku“, kaže predstavnik švajcarske UBS banke Serđo Ernoti i dodaje: „Monetarna politika je odradila uglavnom sve što je mogla da se pobegne od krize i pokazala se veoma efikasnom. Vreme je da se stvari normalizuju“.
A regulatori na globalnom planu treba da pokažu više efikasnosti u smislu usklađivanja regulativnih politika Amerike, Evropske unije i Japana, kaže on: „Bez toga nećemo moći da amortizujemo neke buduće finansijske udarce. Međutim vremena nemamo i političari kojima je Mario Dragi, guverner Evropske centralne banke, kupio vreme, sada moraju hitno da se uhvate u koštac sa sprovođenjem strukturalnih reformi kako bi se privreda vratila u normalne tokove razvoja“.
Brajan Mojnian, izvršni direktor Banke Amerike je uveren da se poverenje poslovnog okruženja vratilo u banke i da će ove godine američka ekonomija zabeležiti rast od 2%. „Niske kamatne stope su bile neophodne ranijih godina, sada je vreme da se koncentrišemo na sve oblike digitalizacije i benefita koji od toga može imati finansijska industrija“.
Analitičari podećaju američke bankare da je „još uvek problem veoma jak dolar i da nije jasno kako tačno FED misli da smanji kamatne stope a da to nema negativne posledice po druge delove finansijske industrije“.
Antonio Horta Osorio, direktor Loyd Banke naglašava da nema jake ekonomije bez jakog bankarskog sistema i dodaje: „Verujem da će London i pored Bregzita ostati finansijski centar sveta.“
Na ovo su reagovali pojedini švajcarski bankari rečima „Posle odluke o Bregzitu mnoge firme poput Goldman Saks banke su odlučile da napuste London i da centrale za Evropu prenesu u Pariz i London. Slični nagoveštaji stižu nam i od drugih banaka i osiguranja. Ali, hajde da sačekamo i vidimo šta će se narednih godinu dana tačno događati“.
Ruski bankari poput Andreja Kostina, predsedavajućeg moskovske VTB banke, kažu: „Vreme je da Zapad prizna da se uvođenjem sankcija Rusiji nisu postigli željeni rezultati. Naprotiv. Umesto da oslabe Rusiju oni su nas doveli u situaciju da brže stabilizujemo opšte prilike i sada imamo procene da će u 2017. privredni rast biti 2%.“
„Istovremeno uvođenjem sankcija morali smo da se preorijentišemo isključivo na sopstvene kapacitete, što se na kraju pokazalo kao jako dobro. Tako je na inicijativu vlade u maju prošle godine formiran Fond za direktene investicije a ono na čemu moramo da poradimo je razvoj tržišta kapitala. Verujemo da će Tramp učiniti sve da se ukinu sankcije jer je to dobro pre svega za američke i evropske firme“, dodao je on.
Na ovo se nadovezao nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekavši: „Ukoliko želimo da imamo veći inkluzivni rast moramo imati daleko više slobodne trgovine. To je dobro i za banke i za privredu. Međutim, da bi globalne finansije bile otpornije na sve potencijalne udarce neophodno je više regulative naročito u segmentu Fin-Teh revolucije. To obuhvata sve forme tzv elektronskog novca, elektronskog plaćanja i sl.“
„Nama u Evropskoj uniji ne treba kažnjavanje Velike Britanije zbog Bregzita već minimalizovanje načinjene štete. Niko nije sretan što se to dogodilo, ali treba da poradimo na dijalogu o modelima buduće, pa i bankarske, saradnje. Bankarska unija EU-a će jačati i mi moramo razvijati saradnju sa jakom i stabilnom Velikom Britanijom, a kako to da napravimo to moramo sada da dogovaramo“, poručio je ovaj ministar i dodao: „Takođe, što se tiče novoizabranog američkog predsednika Trampa, mislim da ne treba preterivati u njegovoj kritici. Pustimo ga da radi, da vidimo šta će biti. Na primer, američke velike korporacije koje posluju van SAD nisu oporezovane. U Evropi to jeste slučaj. Ali, ako Tramp namerava da ih oporezuje, to je dobro po stabilnost i ekonomski rast. Hajde da vidimo šta će se dešavati“.
Na kraju je Filip Rosler, nekadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke a sada funkcioner WEF-a u Davosu, skrenuo pažnju da „svaku izjavu Donalda Trampa ne treba uzimati ‘zdravo za gotovo’ već u prenesenom smislu, više simoblički. Ne zaboravite, predsednik Amerike može nešto da inicira ali da bi se to odradilo mora da se dobije saglasnost Kongresa. Izjave predsednika su bitne ali više kao signal ili upozorenje na nešto“.
Zoran Vitorović, Davos