Jedna od nezaobilaznih fraza u novogodišnjim porukama je i ona kako je nova godina pred vama prilika da razmislite o svom životu, budućim planovima, te da započenete nešto sasvim drugačije. U tom duhu, u ovom izdanju novogodišnjeg Reprinta nudimo vam ekskluzivne savete skupo plaćenih stranih konsultanata o tome kako da se jednog dana domognete sigurne penzije. Ma koliko to zvučalo kao naučna fantastika, pomenuti konsultanti imaju konkretno rešenje. Oni savetuju da se, pre svega, okrenete ulaganjima u poslove vezane za seks i kocku, kao što to već čine pojedini evropski penzioni fondovi.
Sve češći stav u Srbiji da je verovatnoća kako ćemo dočekati penziju od koje čak može i da se živi jednaka dobitku sedmice na Lotou, sada dobija potvrdu u međunarodnoj praksi, zahvaljujući prvenstveno inovativnoj strategiji evropskih penzionih fondova. Ona pokazuje da je na pomolu nova era, u kojoj će portfelje penzionih fondova formirati seks šopovi, igre na sreću i kanalizaciona infrastruktura.
U vreme rekordno niske kamatne stope i starenja populacije, čak i investitori koji se, inače, ne upuštaju u rizična ulaganja, sada ulaze u aranžmane kakvi su im nekad bili potpuno nezamislivi, piše Bloomberg. Naime, kada je pre tri godine gradonačelnik Amsterdama u prostoriji punoj menadžera penzionih fondova upitao da li su zainteresovani za ulaganje u obnovu gradske četvrti „Crvenih fenjera“, stidljivo su se pomolile samo dve ruke.
„Isto pitanje bi, danas, verovatno među njima izazvalo ozbiljno nadmetanje“, tvrdi Boris van der Gijp, direktor holandske firme Syntrus Achmea Real Estate & Finance, koja se bavi savetovanjem penzionih fondova gde da ulože novac. „Ali u tom trenutku, nije bilo mnogo društava iz ove oblasti, koja bi uopšte razmatrala takvo ulaganje“.
Kako je, međutim, zarada penzionih fondova u njihovom osnovnom biznisu – državnim obveznicama, neretko manja od nule, krizna vremena uslovila su radikalna rešenja u potrazi za stabilnijim i profitabilnijim izvorima prihoda. Ispostavilo se da na pragu četvrte industrijske revolucije, koja je nezaobilazna tema bilo kakve zvanične analize o novim šansama na tržištu, nezvanično se kod investitora, ipak, bolje kotiraju najstariji zanati na svetu, seks i kocka sa pratećom industrijom. Stoga, više nije presedan da se penzioni fondovi „transformišu“ u najmodavce seks šopova u Holandiji, vlasnike klubova za igranje igara na sreću poput Binga u Velikoj Britaniji, ili u investitore u lutriju na Gibraltaru.
Primera radi, fond Pension Insurance Corporation otkupio je potraživanja prema Virgin Atlanticu, koji je osiguran iznajmljivanjem slotova na aerodromu Hitrou. S druge strane, nemački Versicherungskammer Bayern se dosetio da bi možda bilo pametno profitirati dodatno i na migrantskoj krizi, pa je razmatrao mogućnosti ulaganja u izgradnju skloništa za izbeglice. Ulaganja u još jedan infrastrukturni projekat, ovoga puta u nove kanalizacione tunele u Londonu, trebalo bi, u poređenju sa prethodnim primerima, da umire zaposlene u javnom medijskom servisu BBC, čija se ušteđevine za penziju upotrebljene u te svrhe.
Evo kako to rade dalekovodi
Ako vam i dalje nije jasno šta se to događa i kuda ovaj svet ide, objasniće vam John Walbaum, direktor investicionog konsaltinga u kompaniji Hymans Robertson, koji kratko i jasno kaže: „U periodu kada su prinosi na obveznice tako niski, penzioni fondovi moraju da podignu prihode, pa su jako proširili spektar ulaganja. Dani kada je investiranje u deonice i obveznice bilo dovoljno – sada su prošlost. Moraju se obezbediti fiksni izvori prihoda.“
A gde su oni? Ako niste bili dovoljno koncentisani, sledi i detaljnije objašnjenje na primeru iz holandske prakse koji je pomenut na početku teksta. Pažljivo pročitajte ovu studiju slučaja, ili ako vam je draže, „case study“.
Dakle, gradonačelnik Amsterdama, Eberhard van der Laan, ponudio je 2013. godine menadžerima penzionih fondova udeo u portfelju koji se sastojao od manjih zgrada, od kojih su mnoge pre toga bile iznajmljene vlasnicima bordela, seks šopova i kafića u kojima se prodaje više marihuane nego kafe. Ne zgražavajte se, podsećamo da je njihovo poslovanje u Holandiji u potpunosti legalno.
Grad je još od 2009. pokušao da privuče investitore na ovu kartu, ali zbog još „sveže“ finansijske krize koja je izbila prethodne godine, sama ideja da se ulaže u bilo kakve nekretnine je bila nezamisliva, a kamoli kupovina zgrade koja je, najverovatnije, služila za prostiticiju. Inovativni i uporni gradonačlenik je ponovio ponudu četiri godine kasnije, na već pomenutoj konferenciji.
Ispostavilo se da su u tom trenutku bila najvidovitija dva penziona fonda koja su prihvatila ponudu. Prvi je bio, ni manje ni više, penzioni fond holandskih poljoprivrednika (pa neka sada neko kaže kako su poljopriverdnici konzervativni), a drugi fond zaposlenih u veoma poznatoj Rabobank Grupi, koja je druga najveća banka u Holandiji (a i mi smo, priznajemo, prenoslili njihove prognoze, ali u njima nikada nisu pominjali ovakve mogućnosti).
Kako ocenjuje Bloomberg, sama volja da se razmatra ovakva ponuda dovoljno govori o pritisku koji se već tada osećao (na već ionako onemoćalim plećima penzionih fondova), kada su prinosi na holandske državne obveznice iznosili nešto više od dva odsto, a danas su gotovo nula.
Fondovi koji su se u julu ove godine obavezali na kupovinu 35 odsto udela u portfelju koji se sastojao od 100 zgrada za 60 miliona evra, potpisali su ugovor čiji uslovi nalažu da se zgrade ne smeju koristitii za prostituciju i drogu, ali mogu za prodaju „seks igrački“, bar do isteka najma.
Evropa najslobdoumnija
Pomenuti holandski konsultant Boris van der Gijp priznaje da penzioni fond u čijem je vlasništvu seks šop „i nije baš normalna pojava“, ali odmah pojašnjava da je, finansijski gledano, reč o solidnoj investiciji. Konkurencija za ulaganja u nekretnine je danas prilično žestoka, dodaje, pa je prošle godine, povraćaj na ulaganja u nekretnine iznosio između 10 i 15 odsto.
Osim toga, najnovije ideje su samo deo evolutivnog procesa koji je započeo još 2000. godine, kada su menadžeri penzionih fondova proročanski naslutili da je vreme državnih obveznica prošlo, te da se treba okrenuti alternativnim izvorima prihoda. Stoga su počeli da ulažu, na primer, u equity ili hedge fondove, tvrdeći da je diversifikacija portfelja dobar način za ograničavanje gubitaka.
Ako vam sve ovo nije bilo dovoljno ubedljivo, pročitajte i sledeću informaciju. Prema podacima Willis Towers Watson, investicije u alternativnu imovinu su na najvećim svetskim „penzionim tržištima“ narasle sa pet odsto, koliko su iznosile 1995. godine, na 23 odsto do 2015. godine. S vremenom, ono što se nekada smatralo alternativom, postalo je preovlađujuće, a sada je u toku potraga za novim mogućnostima, i to nigde kao u Evropi (blago nama).
„Ono što je funkcionisalo u posljednjih osam godina, neće funkcionisati u sledećih osam”, otkriva vam Ingo Heinen, šef odseka za alternativne investicije BlackRock u Londonu. „Lov na prinose je nastavak trenda koji viđamo već nekoliko godina, ali sada s našim klijentima o tome razgovaramo više nego ikada i jako brzo raste broj onih koji ulažu u alternativnu imovinu“. Nije baš precizirao koju, ali nazirete iz prethodnih primera.
Treba li još nešto reći, ili se zaključak sam nameće? Trk do najbliže kockarnice ili seks prodavnice, dok se drugi ne dosete pre vas!
Priredila redakcija B&F-a
decembar/januar 2016/17 broj 132/133