Srbija prednjači u regionu po plaćenim naknadama za kašnjenje u korišćenju odobrenih pozajmica za javna preduzeća i infrastrukturne projekte, a najskuplji su penali za kineske kredite. Najčešći razlozi su nepripremljeni projekti i nesposobnost odabranih izvođača radova da se drže propisanih rokova.
Srbija je u poslednjih desetak godina dobijala uglavnom povoljne inostrane kredite, ali je teško ispunjavala uslove za povlačenje ugovorenih tranši. Najsvežiji primer je ruski kredit za modernizaciju železnica od 800 miliona dolara koji je ratifikovan još 2013. godine i mora da se realizuje do 2018. godine, a Srbija već sada priznaje da je za nju to nemoguća misija. Sa Rusima se pregovara o dodatnom roku kako bi se platile manje naknade.
Dobra vest je, kako tvrde u Ministarstvu finansija, da su u poređenju sa 2013. godinom, kada je plaćen najveći ukupni iznos naknada za nerealizovane kredite, ti troškovi sada sve manji, imajući u vidu odnos povučenih kredita i plaćenih naknada. Pri tom, objašnjavaju, „i u situaciji kada se zajam realizuje u skladu sa planiranom dinamikom realizacije projekta ovaj vid naknade se mora platiti. Ta naknada, zajedno sa redovnom kamatnom stopom, predstavlja efektivni cenu koštanja zajma“.
Prema istom izvoru, u 2013. je po osnovu projektnih zajmova povučeno 432,69 miliona evra, dok je na ime naknade na nepovučena sredstva iz budžeta plaćeno 554 miliona dinara (oko pet miliona evra). Državna revizorska institucija je utvrdila da je provizija zbog kašnjenja u povlačenju ugovorenih kredita za koje su date državne garancije Srbije u 2013. iznosila oko 906 miliona dinara. U izveštaju DRI o kontroli javnog duga navedeno je da je iz budžeta Srbije na ime provizije na nepovučena sredstva plaćeno oko 537,1 miliona, dok su direktni korisnici kredita platili 368,9 miliona dinara.
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je u 2014. po osnovu projektnih zajmova povučeno 586,25 miliona evra, dok je na ime naknade na nepovučena sredstva plaćeno 494 miliona dinara, a u 2015. za naknade na nepovučena sredstva iz odobrenih zajmova plaćeno je 566 miliona dinara, dok je po osnovu projektnih zajmova povučeno 725 miliona evra.
Naknade kreditorima se iz budžeta plaćaju ne samo za pozajmice koje su uzete za velike infrastrukturne projekte, poput putnih koridora, već i po osnovu garancija koje su date za kredite javnih i državnih preduzeća. Od 2008. do 2016. ti troškovi u Srbiji su bili više od 35 miliona evra, a u Bosni i Hrecegovini, na primer, 12,4 miliona evra.
Ukupna vrednost pozajmica koje nisu iskorišćene je 2,7 milijardi evra i namenjene su za 37 projekata. Najveći krediti su od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), 900 miliona evra, za šta je država kao garant platila kaznene penale skoro šest miliona evra. Na zajmove Svetske banke od 123,7 miliona evra, provizija za kašnjenje je bila oko 100.000 evra, a do juna ove godine plaćene su i naknade za projekte budžetske podrške za restrukturiranje državnih preduzeća (SOE DPL) u iznosu 41.683 evra, kao i za hitan projekat za pomoć tokom poplava (ERL) u iznosu 317.842 evra.
Najskuplji penali Kinezima
Od javnih preduzeća koja su imala najveće troškove zbog nekorišćenja kreditnih sredstava prednjači Elektroprivreda Srbije (EPS). Prema podacima Uprave za javni dug, za 12 kredita aktivnih u periodu od 2008. do kraja juna 2016. godine, preduzeće je po ovoj osnovi platilo nešto više od 11,3 miliona evra. U EPS-u kažu da su uspeli da ubrzaju korišćenje raspoloživih kreditnih sredstava i da ih sada racionalno koriste.
„Problem je predstavljalo to što je više od polovine kreditnih sredstava bilo ugovoreno pre nego što su analize i dokumentacija za projekte bili spremni i zbog toga je EPS plaćao troškove za nepovlačenje sredstava. Jedan od primera je kredit za revitalizaciju postojećih i gradnju novih malih hidroelektrana koji je od EBRD uzet krajem 2011. godine. U tom trenutku nedostajale su analize, studije opravdanosti i tehnička dokumentacija, što sada utiče na produženje rokova za realizaciju projekta. Realizacija kredita je počela ugovaranjem isporuke opreme, tako da EPS ne plaća naknade zbog nepovlačenja sredstava“, kazali su u EPS-u.
Za kredit u iznosu od 150 miliona evra od EBRD za koridor 10 (Niš—Dimitrovgrad) naknada je bila oko milion evra, a za zajmove te banke Železnicama Srbije za tri nepovučena kredita, u ukupnom iznosu od 260 miliona evra, oko pet miliona evra.
Projekat izgradnje jedne deonice na autoputu E-763 (Obrenovac-Ljig) do sada je koštao više od milon i po evra zbog neiskorišćenog kredita od 300 miliona evra, uzetog od Vlade Azerbejdžana. Kineska banka Export-Import Bank of China dala je kredit od 301 milion dolara za izgradnju autoputa E-763, a naknade za njega do sada su iznosile oko 160.000 evra. Naknada od milion dolara plaćena je 2013. za nepovučena sredstva iz kineskog kredita za most Zemun–Borča, u 2014. iznosila je 678.000, 2015. godine 314.500 dolara, a do jula ove godine plaćeno je 35.500 dolara penala. Za kineski kredit za termoelektranu Kostolac B naknade su bile 1,6 miliona evra.
Najskuplje penale Srbija plaća na kineske kredite – 0,75 odsto, dok EBRD, nemačka KfW banka i vlada Azerbejdžana naplaćuju 0,50, a IBRD 0,25 odsto. Na pozajmice od 150 miliona evra EBRD preduzeće Srbijagas je platilo oko 800.000 evra provizije, a među korisnicima neiskoriščenih kredita međunarodnih banaka su i Putevi Srbije, RTB Bor, toplane i lokalne samouprave.
Nešto ne valja iznutra
Železnice Srbije su za koridor 10 od EBRD-a uzele kredit od 100 miliona evra, na koji su u 2013. platile penale u iznosu od 497.000 evra, naredne godine 418.000, u 2015. je plaćeno 377.000, a u prvih sedam meseci ove godine 170.000 evra. „Zajmoprimac za sve međunarodne kredite u oblasti železničke infrastrukture i dalje su Železnice Srbije, ali je Infrastruktura železnice Srbije, kao i druge dve železničke kompanije, Srbija Voz i Srbija Kargo, korisnik kreditnih sredstava i odgovorna za realizaciju investicionih projekata. Početkom jula ove godine započeo je proces izmene zajmoprimca, kako bi međunarodni krediti sa Železnica Srbije bili preneti na Infrastrukturu železnice Srbije“, objašnjavju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Prema podacima preduzeća Infrastruktura železnice Srbije, iznos plaćene provizije na nepovučena sredstva iz odobrenih kredita međunarodnih finansijskih institucija za 2015. iznosi 1.141.096 evra, a za 2016. godinu 663.042 evra, što je gotovo dva puta manji iznos. Istovremeno, ta provizija se odnosi na sve komponente zajedničkog preduzeća i putničkog i teretnog i infrastrukturnog programa.
„Kada je preduzeće Infrastruktura železnice Srbije u pitanju očekuje se značajnije povećanje povlačenja sredstava u 2017. godini, a usled realizacije velikih projekata obnove železničke infrastrukture“, najavljuju u resornom ministarstvu i naglašavaju da su tokom prethodne dve godine otkočeni svi zajmovi za modernizaciju železnice koji su stajali u prethodnom periodu. Rezultat toga je modernizacija oko 120 kilometara pruga prošle godine, a do kraja ove godine biće modernizovano ukupno 250 kilometara. „Započeti proces reformisanja i novi pristup realizaciji kredita u železničkim preduzećima već daje određene rezultate, pa je tako, između ostalog, nakon četiri godine, započeta realizacija kredita EBRD V, za izbor izvođača radova na rekonstrukciji i modernizaciji deonice Rasputnica G – Rakovica-Resnik“, naveli su u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ekonomisti nisu uvereni da će u kratkom roku Srbija biti spremnija za korišćenje inostranih kredita, jer nije uspostavljen sistem u kojem će se tačno znati ko je odgovoran za koji posao i kakve su kazne ako ga ne završi na vreme. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je za Biznis i finansije kazao da troškovi koje Srbija ima već godinama, zbog toga što nisu bili spremni projekti za koje su uzete inostrane pazajmice, pokazuje neozbljnost državnog aparata, neodgovnost državnih službenika, odnosno nedostak kordinarcije poslova među ministarstvima.
Marica Vuković
oktobar 2016, broj 131.