Priču o odbeglom rumunskom biznismenu i bivšem narodnom poslaniku Sebastijanu Gici prvi put sam čuo od rumunskog kolege Dana na seminaru u sofijskom Grand hotelu krajem marta ove godine. Uzbuđeno mi je ispričao biografiju tajkuna, poslanika, kompjuterskog genija i čoveka povezanog sa tajnim službama, koji je prodavao softver ministarstvima vojske, policije, informacija, ali i rumunskoj obaveštajnoj službi.
Povod je bila vest da je Gica, kojeg rumunsko pravosuđe tereti za brojne milionske zloupotrebe, „korupcijski slučaj povezan sa posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Rumuniji 2012“, pranje novca, trgovinu uticajem, ucenu, kao i vožnju bez dozvole – pobegao u Srbiju. Bilo mu je zabranjeno da napusti Rumuniju, a nakon bekstva iz kućnog pritvora za njim je raspisana međunarodna poternica.
Nakon bekstva, Gica je na svojoj televizijskoj mreži objavio 7 video-poruka u kojima je izneo niz kompromitujućih podataka o nezakonitim radnjama šefova obaveštajnih službi i Uprave za borbu protiv korupcije. To je dovelo do otpuštanja operativnog direktora rumunske obaveštajne službe, generala Florijana Koldeje. Ispostavilo se da mu je Gica plaćao skupa putovanja, između ostalih i na Sejšele. Gica je u video-porukama optužio i državne tužioce i obaveštajce za korupciju, kao i za ucenjivanje bivšeg rumunskog premijera Viktora Ponte.
Do Gice se u razgovoru sa rumunskim kolegom došlo kada smo pomenuli da je bugarski biznismen Cvetan Vasilev dobio neku vrstu političke zaštite u Srbiji, uprkos tome što ga Bugarska potražuje zbog milionskih pronevera. Nešto slično je ponovio i u Srbiji – Vasilev je sa svojim firmama oštetio paraćinsku staklaru za skoro 50 miliona evra, ali je navodno uspeo da dobije političku zaštitu sada već bivšeg predsednika Tomislava Nikolića dajući donacije fondaciji njegove supruge u iznosu od 1,2 miliona dinara. Njegov slučaj je trenutno zaglavljen u sudskoj proceduri na relaciji Apelacioni-Viši sud u Beogradu. Viši sud je početkom aprila doneo odluku o njegovom izručenju Bugarskoj, ali ju je Apelacioni oborio. I tako se to razvlači od 2014. godine.
Kolega Dan me je zamolio da pitam srpski MUP da li je tačno da se Gica nalazi u Srbiji, odnosno da li je Rumunija tražila izručenje ovog begunca. Poslao sam pitanja MUP-ovom Birou za informisanje, iako sam znao da neće odgovoriti. Novinari Danasa su zaključili da je jedan od mogućih razloga zašto je Gica pobegao baš u Srbiju to što su rumunske vlasti Gicu stavile na Europolovu, a ne Interpolovu listu begunaca. Budući da Srbija nije članica EU, bila je logičan izbor za bekstvo.
U aprilu je policija uhapsila Gicu u Beogradu i o tome izdala šturo saopštenje. Uhapšen je sa lažnim dokumentima Slovenije (pasoš i vozačka dozvola) na ime Aleksandar Ivanović, pa će u Srbiji odgovarati za falsifikovanje i lažno predstavljanje, za šta mu preti kazna do tri godine zatvora. Živeo je u iznajmljenoj kući u Đušinoj ulici u Beogradu, a prilikom hapšenja je bio sa bratom, preko koga je policija i došla do Gice.
Posle hapšenja je stigao Danov mejl kojim me je spojio sa rumunskim kolegama iz jednog privatnog medija. Oni su izneli čitav niz detalja o ovom slučaju uključujući i spekulacije o Gicinim poslovnim vezama sa srpskim MUP-om 2012, kada je on preko firme Temnet, a u sklopu evropskog projekta „Jačanje vladavine prava u Srbiji“, srpskoj državi navodno prodao dronove za kontrolu državne granice u vrednosti od oko milion evra.
Da li je Srbija sigurna kuća za odbegle biznismene? Odgovor se prosto nameće: Gica je na slobodi pošto je prošle nedelje pušten iz zatvora uz kauciju od 200.000 evra, dok Vasilev i dalje nesmetano posluje u Srbiji, uprkos tome što je oštetio oko 800 radnika paraćinske staklare. Srpskim kontrolisanim medijima ova priča i dalje nije zanimljiva, a razlog je jednostavan: ide suviše visoko.
Aleksandar Roknić, novinar i urednik u beogradskom dnevnom listu Danas
Preuzeto sa Peščanika