Evropska komisija zatražila je prošlog petka mandat od svojih članica da u njihovo ime pregovara s Ruskom Federacijo, oko pitanja projekta izgradnje međunarodnog ispodbaltičkog gasovoda Severni tok 2. Ovaj sporni projekt se, naime, nalazi u pravnom vakuumu. S obzirom na to, jedini način da se učini legalnim bilo je proglašenje evropskog Trećeg energetskog paketa nevažećim. On, naime, primarno reguliše interno evropsko energetsko tržište.
Prema nedavnim tumačenjima EU, a donesenim pod očitim uticajem lobističkih mogućnosti naftnih kompanija zainteresovanih za ovaj projekat, Treći energetski paket vredi samo za kopnene situacije. To se primenjuje i na deo Severnog toka 2 koji se odvija na kopnu, ali ne i na one koje se tiču cevovoda koji prolaze ispod mora. Komisija je u ovom slučaju potrebna kao pregovarač kako bi na adekvatan način popunila nastale pravne rupe.
Izuzimanjem Severnog toka 2, iz pre pola godine donesene glavne evropske energetske regulative, čiji je cilj bio sprovesti jedinstvenu energetsku politiku i ujedinjenje tržišta na nivou EU, kao prvo, srušena su očekivanja i poverenje u dosege ove politike. A kao drugo, omogućeno je velikim naftnim korporacijama praktično da rade što hoće, i to nezavisno od bilo kakvih evropskih energetskih načela.
Projektu se posebno protive Poljska, baltičke države, Danska, Rumunija, Bugarska, Češka, itd. Sve sa sličnim argumentima – ovim se povećava evropska zavisnost od ruskog gasa (1/3 gasa se već uvozi iz Rusije), uvodi se još veća energetska neravnoteža i zemlje koje su trenutno tranzitne poput Poljske, Slovačke, Češke, Rumunije i Bugarske ostaće bez milijardi tranzitnih poreza i taksi, ali i sa izrazito nestabilnom energetskom situacijom. Sve ovo su ishodi suprotni onima zacrtanima u Trećem energetskom paketu. To ne demantuje čak ni korporacija Severni tok 2, pozivajući se na buduću jeftiniju energiju. No, kako to ide, već nam je dobro poznato po slučajevima kada kompanije u posebno hladnim delovima godine i povećanom potražnjom za energijom, podižu cenu energenata.
Komisija na pravoj strani?
Stoga pregovaranje u ime članica koje će profitirati Severnim tokom 2 – primarno Nemačkom – treba shvatiti kao pokušaj Komisije da minimalizira nastalu štetu. Pritom treba istaći i da Komisija ni u jednom trenutku nije krila nezadovoljstvo ovim projektom, čime se ponovno na krucijalnoj temi, baš kao u slučaju grčkih pregovora o bailoutu, postavlja pitanje – ko ovde donosi odluke? Razlike u samoj Uniji po pitanju ovog projekta idu toliko daleko da je Donald Tusk, predsjednik Evropskog veća, pisao predsedniku Komisije Jean-Claudeu Junckeru upozorivši ga da on možda nije najbolji pregovarač u ovom slučaju, jer “njegov negativan stav o projektu ne ide u korist najboljih interesa EU”.
Portparol Komisije rekao je za Euractiv da se očekuje da će odluku o pregovaraču sa Rusijom doneti zemlje članice kvalifikovanom većinom. Odnosno, kako bi Komisija dobila mandat, potrebno je da 16 od 28 zemalja glasa za nju, uz dodatak da tih 16 članica moraju reprezentovati bar 65 posto ukupne populacije EU. Prema nekim predviđanjima, Komisija će uspeti da preglasa članice zainteresovane za izgradnju Severnog toka 2, no koliko će generalne štete time uopšte moći da popravi?
Zanimljivo je da se korporacija Severni tok 2, uporno i bez društvene odgovornosti da detaljno argumentuje svoje stavove, drži polu-argumenata izdatih u saopštenjima i na Twitteru. Pri tome su toliko snažni da javnosti ne moraju objasniti, čak ni bazičnu kontradikciju: kako će naime cena energije biti jeftinija, ako prema sopstvenom priznanju, Severni tok 2, osim što ne doprinosi energetskim ciljevima Unije, takođe omogućava jednom dobavljaču da značajno ojača svoj položaj na evropskom tržištu gasa, i to na uštrb ne samo bivših sovjetskih, a sada tranzitnih zemalja, već i na štetu cele trenutno funkcionalne energetske evropske infrastrukture. I to nasuprot pravilima i već postavljenim načelima.
Izvor: Bilten