Devedesetih godina prošlog veka dvoje ekologa je predložilo proizvođaču sokova od pomorandže Del Oro-u da donira deo svog zemljišta obližnjem nacionalnom parku u Kostarici a da zauzvrat deponuje svoj poljoprivredni otpad na uništenoj zemlji unutar ovog parka prirode. Del Oro je prihvatio ovu ponudu i na pustu zemlju istovario 1.000 kamiona pulpe i kora od narandži. Danas je na tom prostoru bujna šuma.
Šta se desilo u međuvremenu? Del Oro je naime tamo istovario 12.000 metričkih tona bio otpada od pomorandže, dok ga nije rivalska kompanija TicoFruit tužila za uništavanje parka. Pošto je odnela pobedu na sudu, Del Oro je prestao na ovoj površini da istovaruje ostatke. Nekoliko godina posle toga naučnici su odlučili da provere kvalitet tog zemljišta i iznenadili se kada su otkrili gustu šumu na sedam ari koje su proučavali. Ispostavilo se da je zemljište na koje je bacan poljoprivredni otpad bilo plodnije.
Otud ideja da se šume mogu regenerisati poljoprivrednim otpadom, što bi mogla biti dobitna kombinacija i za kompanije koje moraju negde da odlažu ostatke svojih sirovina ali i za samu prirodu.