Posle Bregzita i skorašnjih događaja u Kataloniji, javnost više nije u dilemi da li će na Starom kontinentu doći do nove krize – ne sumnja se da hoće, samo je pitanje gde. A mediji poput Blumberga su otišli korak dalje i ponudili odgovor na ovo pitanje: u istočnim zemljama Evrope kojima vladaju populisti nezadovoljni politikom zvaničnog Brisela.
Čini se da će na primer Češka dobiti svoju verziju Trampa – milijardera koji pretenduje na mesto premijera sa kojeg bi proterivao uglavnom arapske imigrante, ali ne i evropske, jer je i sam došao iz Slovačke. Pomenuti Andrej Babiš protivi se čvršćoj evropskoj integraciji i mešanju Evropske unije u unutrašnje poslove njenih članica. Zapadni mediji porede ga sa mađarskim Viktorom Orbanom i poljskim Jaroslavom Kačinjskim.
Svi oni su žestoki protivnici politike koju vodi Angela Merkel a uz to, čini se, i ne veliki poštovaoci vladavine prava i demokratije. No, uprkos tome, sva trojica su veoma popularna i očekuje se da će bez problema pobediti na narednim izborima. Pitanje je samo koliko su ozbiljni u svom oponiranju Uniji i da li bi bili spremni da slede potez Ujedinjenog Kraljevstva. Veruje se da je Babiš, koji je uspešan biznismen, najneskloniji ovakvom načinu razmišljanja jer zna koliko bi to negativno uticalo na češku ekonomiju. Osim toga, svi smo se mogli uveriti da je izlazak iz EU ostavio posledice čak i na jednu veliku privredu poput britanske, te bi one verovatno bile još dramatičnije u slučaju ovih manjih država.
Naravno, ne treba se uvek pouzdati u to da će narod donositi racionalne odluke kada su ovakve teme u pitanju, pa se zato ipak razmatraju i ovi scenariji. Francuski predsednik Makron nije blagonaklon prema ovoj trojici lidera i zato se trudi da još više integriše Uniju, na šta Kačinjski, Babiš i Orban mogu gledati kao na provokaciju, što bi Evropu stavilo pred novi problem.
Srećom, mi imamo svoje probleme od kojih ni ne stižemo da se zamerimo nikome.