Iako grupno finansiranje u raznim oblicima postoji daleko duže od digitalizacije, ona je omogućila da elektronski crowdfunding postane novo, efikasno sredstvo za prikupljanje sredstava za preduzetnike i umetnike sa kvalitetnim idejama. Putem dve najpoznatije svetske crowdfunding platforme, Kickstarter-a i Indiegogo-a, u Srbiji je tokom 2016. godine prikupljeno 120.000 dolara, a u prvih devet meseci 2017. već preko 200.000 dolara, s tim da je najviše kandidata bilo iz sveta umetnosti – 36 odsto od ukupnog broja prijavljenih projekata.
Pokretači novih preduzeća, ali i kulturnih inicijativa širom sveta tokom protekle decenije dobili su novog „pomagača“ u vidu popularnih elektronskih servisa za crowdfunding, odnosno posrednika preko kojih lako mogu da predstave svoje ideje globalnoj publici i tako sami kreiraju rokove i ukupnu količinu donacija koje žele da prikupe. Najpopularniji među ovim platformama su Kickstarter i Indiegogo, kojima se sve više služe i korisnici iz Srbije.
Prema podacima hrvatske marketinške agencije Brodoto, do sredine 2016. godine u Srbiji je preko ova dva servisa uplaćeno 653.134 dolara, a svoje kampanje u tom periodu istaklo je 570 projekata. Međutim, od njihovog ukupnog broja, samo 41 projekat je uspešno okončao svoju kampanju, odnosno prikupio planiranu sumu novca. Razlozi za relativno slabu realizaciju leže u nedovoljnoj razvijenosti tržišta, ali i nerazumevanju kako funkcioniše princip demokratizacije prikupljanja sredstava.
„Naše tržište još uvek nije u pravoj meri prihvatilo mogućnosti digitalnih servisa i onlajn plaćanja, kao ni ideju da može da donira novac za pokretanje nekog biznisa ili kulturne inicijative. To će se promeniti sve većim brojem uspešno realizovanih projekata“, kaže za Biznis & Finansije Zoja Kukić, urednik i direktor u Startitu, domaćem „čvorištu“ za tehnološke startapove, pokrenutog, između ostalog, uz pomoć preko 100.000 dolara prikupljenih putem Kickstarter kampanje.
Demokratija ideja
Koncept crowdfunding-a postoji daleko duže od digitalizacije – na taj način se, na primer, prikuplja novac za drugare iz razreda koji ne bi drugačije mogli da idu na ekskurzije, za studentske žurke ili humanitarne akcije. Promene koje je doneo internet odnose se najviše na vidljivost i demokratizaciju procesa prikupljanja finansijskih sredstava.
„Za razliku od drugih vrsta finansiranja, gde se novac traži od državnih i privatnih institucija, u ovom slučaju on se potražuje od pojedinaca, i to od puno njih na istom mestu, gde do izražaja dolazi demokratizacija, odnosno potvrda kvalitetnih ideja u praksi. Treba imati na umu da su davaoci sredstava za neki projekat putem crowdfunding platformi najčešće njegovi potencijalni korisnici, što povećava šanse da će novac koji su oni uplatili biti uspešno upotrebljen. Na ovaj način se privlači deo ciljne grupe i dobija potvrda da joj se dopala ideja na kojoj je zasnovan projekat. U preduzetništvu se to zove validacija ideje i funkcioniše kao neka vrsta pretplate na krajnju uslugu“, objašnjava naša sagovornica.
Takav koncept, međutim, donekle i koči brži razvoj crowdfunding-a u Srbiji – potencijalni pokretači ideja u većoj meri imaju strah od neuspeha, odnosno da će njihova nerealizovana crowdfunding kampanja eventualno zauvek ostati zabeležena na internetu da ih proganja. „Taj problem moramo kao društvo zajedno da savladamo i da shvatimo da je u redu pokušavati. U tom smislu, pojava sve većeg broja uspešnih projekta doprineće ohrabrivanju potencijalnih korisnika, pogotovo mladih koji žele da budu preduzimljivi, a nailaze na nerazumevanje institucija koje bi mogle da im pomognu. Ako posmatramo iskustva u regionu, mislim da bi trebalo da se ugledamo na Sloveniju, koja izuzetno uspešno koristi sredstva prikupljena kroz crowdfunding kampanje, kako kulturnih tako i tehnoloških projekata“, objašnjava Zoja Kukić.
Umetnici se okreću crowdfunding-u
Klima za onlajn grupno finansiranje se svakako menja nabolje. Suma prikupljenog novca preko Kickstarter-a i Indiegogo-a vremenom može samo da raste sa ovako niske osnove. Na dve najpoznatije svetske crowdfunding platforme tokom 2016. godine u Srbiji je prikupljeno oko 120.000, a u ovoj godini već preko 200.000 dolara. Od ukupnog broja prijavljenih projekata, najviše ih je bilo iz umetničkih oblasti – čak 36 odsto, što je u skladu sa globalnim trendovima.
Među uspešno realizovanim kampanjama u poslednjih nekoliko meseci izdvajaju se akcije prikupljanja finansijskih sredstava za dokumentarni film Mladena Matičevića o Vladi Divljanu, pod imenom „Nebeska tema“, za koji je na Indiegogo-u 518 donatora dalo 41.662 dolara; zajednička kampanja dizajnerskog inkubatora Nova iskra i socijalnog preduzeća Folkk iz Beograda za pomoć u povezivanju zanatlija sa mladim dizajnerima širom Balkana, za koju je 177 ljudi na Kickstarter-u dalo ukupno 20.983 dolara; kao i kampanja mladog novosadskog izdavača Imagine Incredible, koji je za pokretanje svog strip-serijala „Lightstep Chronicles“, dobio 12.424 dolara od 500 donatora, takođe na Kickstarter-u.
Čak je i država prepoznala mogućnosti crowdfunding-a na internetu, jer je najavljeno da će budući Zakon o mikrofinansiranju, osim što će otvoriti vrata za ulazak mikrofinansijskih nebankarskih institucija u zemlju, takođe i podrobnije regulisati celokupnu oblast grupnog finansiranja, odnosno njegove tokove novca, i to najverovatnije po ugledu na zemlje u našem neposrednom okruženju koje su članice Evropske unije. To bi, pre svega, olakšalo kreiranje domaćih platformi za crowdfunding.
Pomenuti rezultati govore u prilog tome da je moguće pokrenuti internet korisnike u Srbiji da podele makar mali deo svog novca kreatorima i preduzetnicima u pokušaju, te da je reč o tržištu koje ima budućnost.
Kako do novca?
Građani Srbije trenutno ne mogu da koriste sve globalne onlajn platforme za crowdfunding iz svoje zemlje. Primera radi, Kickstarter još uvek ne nudi mogućnost prijavljivanja korisnika iz Srbije, ali ni to nije nerešiv problem – za prikupljanje donacija preko njega odlučuju se uglavnom naša preduzeća koja imaju sestrinske firme u inostranstvu ili sugrađani koji su pronašli posrednika, koji će u njihovo ime, legalno, da podigne pristigli novac. S druge strane, Indiegogo dopušta transakcije iz Srbije.
Bez obzira za koju opciju se odlučili, korisnici sami kreiraju i vode računa o svojim kampanjama, odnosno kome će i kako da ih predstave na društvenim mrežama i ostalim elektronskim medijima. U početku je svakako najbitnije da imaju dobru ideju.