Cena BRENT nafte ne prestaje da raste već dve godine. Sredinom januara 2016. godine barel crnog zlata je koštao 27,48$, dok u trenutku pisanja ove analize cena barela BRENT nafte na platformama Admiral Markets-a iznosi 68,83$ po barelu. Radi se o porastu od 150%, na čemu se čak i uz visoke troškove trgovanja finansijskim derivatima na naftu mogao ostvariti nadprosečno visok prinos.
Najvažniji razlog rasta cene je promena u politici OPEC-a. Naime, tokom 2014. i 2015. godine OPEC je namerno rušio cenu nafte kako bi uništio konkurenciju u SAD, Kanadi i ostalim zemljama. Logika iza tog plana je bila da su u pomenutim zemljama proizvođači nafte privatne kompanije kojima država neće pomagati ukoliko padnu u probleme. Dakle, ako bi cena nafte preterano pala, neke kompanije bi bankrotirale, pa bi ukupna proizvodnja nafte na Zapadu bila smanjena. Na taj način bi tržišni udeo OPEC-a, a pogotovo Saudijske Arabije, značajno porastao. Time bi Saudijska Arabija zadržala mogućnost značajnog uticaja na globalnu cenu nafte.
Ipak, plan nije uspio. Zbog kvalitetno odrađenog hedžiranja, američke i kanadske naftne kompanije su mogle nekoliko godina da trpe nisku cenu nafte, a najviše je patila upravo Saudijska Arabija. Kraljevstvu je ponestalo novca i po prvi put u istoriji moralo je da izda obveznice kako bi finansiralo socijalne programe i ostale troškove države. Sličan problem se dogodio i u ostalim zemljama članicama OPEC-a koje su vršile pritisak na Saudijce da se politika promeni. Do promene je došlo tokom 2016. godine. Zajedno s Rusijom koja je takođe važan proizvođač, dogovoreno je da će OPEC namerno smanjivati proizvodnju, kako bi stvorio veštačku nestašicu na tržištu i postigao više cene. Taj dogovor i dalje važi, a u svojim izjavama stručnjaci OPEC-a i dalje nagoveštavaju želju za još višim cenama nafte.
Veštačka nestašica nafte dovela je do pada strateških zaliha nafte u SAD. Radi se o javnom podatku koji se objavljuje svake nedelje, a visina zaliha pada već 9 nedelja zaredom i ima tendenciju daljeg pada.
Još jedan razlog rasta cene nafte je kurs američkog dolara na Forex valutnom tržištu. Naime, ako se analizira kretanje vrednosti USD i cene nafte, može se uočiti da kad dolar slabi, cena energenata najčešće raste. Dolar je u poslednjih godinu dana oslabio u odnosu na sve ostale najtrgovanije valute na svetu, a najviše na evro (približno 15%). To je sigurno doprinelo većoj potražnji za naftom na starom kontinentu, jer uz ostale nepromenjene uslove, kada evro jača, za istu količinu evra može se kupiti više nafte.
Hoće li cena nafte nastaviti da raste?
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da bi tokom 2018. godine moglo doći do nastavka rasta cene nafte. Ekonomski rast na globalnom nivou se ubrzava, a to znači sve više investicija u infrastrukturu, pri čemu će potražnja za naftom od strane građevinskih firmi rasti. Kupovna moć građana takođe bi trebalo da raste, a to znači više novih automobila što takođe doprinosi rastu potražnje za naftnim derivatima. OPEC i Rusija će i dalje aktivno raditi na stvaranju nestašice nafte što je još jedan faktor koji bi mogao dovesti do nastavka rasta njene cene.
Ipak, ne treba očekivati da će tempo rasta cene biti intezivan kao prethodne dve godine. Ukoliko bi se cena nafte približila nivou od 100$ po barelu, ponovo bi se pokrenule mnoge bušotine koje su zatvorene prethodnih godina. Takođe bi se pokrenuli novi projekti vezani za istraživanje novih naftnih polja što bi smanjilo potencijal daljeg rasta cene. No, bez obzira na to raste li cena ili ne, nafta će i dalje imati značajne oscilacije, što će kontinuirano omogućavati aktivno trgovanje CFD-ovima na BRENT ili WTI naftu, čak i s malim ulozima od samo nekoliko stotina evra.