Ako se pažljivije pogledaju stavovi najboljih preduzetnika u Srbiji o uslovima za njihov razvoj, onda postaje jasno da u odnosu na sve priče vezane za novac, mnogo veći problem predstavlja pitanje da li će biti ljudi koji će raditi u tim preduzećima?
Ko je uspešan domaći preduzetnik? Odgovor na ovo pitanje prema najnovijem istraživanju „EY Preduzetnički barometar“, koje je revizorsko konsultantska kompanija EY u Srbiji sprovela među 107 najuspešnijih preduzetnika pokazuje da većina njih posluje u tri delatnosti: proizvodnja (49%), informacione tehnologije (11%) i agrobiznis (7%). U proseku, njihova preduzeća postoje oko 19 godina i zapošljavaju oko 120 radnika. Među najboljim domaćim preduzetnicima čak 83% ima visoko obrazovanje, a isto toliko njih radi više od osam sati dnevno, pri čemu 45% i preko 10 sati svakog dana.
Premda većina već izvozi, cilj im je da postanu pretežno izvozna preduzeća, što značajno otežava i činjenica da 74% najuspešnijih preduzetnika finansira razvoj poslovanja prvenstveno iz sopstvenih izvora. Ipak, 97% je uvelo inovativna rešenja u neke segmente poslovanja, više od trećine planira da uveća prihode za preko 25% u naredne tri godine, a gotovo polovina da u istom periodu poveća za 15% broj zaposlenih. Pri tom, 49% njih već ima razvijene programe za mlade, a 46% planira da uvede prakse, mentorstva i radionice koje mogu pomoći mladim preduzetnicima u razvoju sopstvenog poslovanja.
Ko sprečava digitalizaciju – preduzetnici ili država?
Kada je reč o počecima onih koji su danas na čelu najuspešnijh preduzetničkih kompanija u Srbiji, 53% su sami započeli poslovanje, četvrtina je to učinila sa partnerima, a najmanje je onih koji su nastavili porodični posao ili preuzeli već postojeću firmu. I tada, kao što je i sada slučaj sa novim preduzetnicima, najveći problem je bio kako naći kupce za svoje proizvode i usluge, potom pribaviti novac za razvoj u ranoj fazi poslovanja, a zatim obezbediti odgovarajuće radnike.
Pronalaženje i zadržavanje kvalifikovane radne snage je, međutim, najveći izazov koji najuspešniji preduzetnici u Srbiji označavaju i kada razmatraju budućnost svog poslovanja (46%), odmah iza posledica globalne i lokalne ekonomske krize (50%), dok nešto više od trećine strepi da li će u postojećim uslovima moći da održi konkurentnost ne samo na stranim, već i na domaćem tržištu. Oko trećine anketiranih ističe i da jedna od značajnih prepreka u uspešnom prilagođavanju okolnostima može biti nedovoljno brza i neodgovarajuća promena organizacije unutar preduzeća.
Mada se domaćim preduzetnicima gotovo uvek „stavlja na dušu“ da nisu preterano zainteresovani za digitalizaciju poslovanja, te da je to jedan od krucijalnih razloga za njihovu nedovoljnu konkurentnost u odnosu na strane kompanije, čak 48% najboljih tvrdi suprotno: da su glavne prepreke za dalji razvoj digitalnog poslovanja u njihovim kompanijama to što ne postoji odgovarajuća domaća regulativa za internet plaćanja, digitalne kanale prodaje i druge vidove poslovnog korišćenja novih tehnologija. Nešto više od četvrtine ispitanika posebno ističe ograničenja koja im u tom pogledu predstavlja pocedura u Upravi carina, 23% navodi kao problem nedostatak finansijske podrške za tehnološke inovacije, dok se 13% anketiranih žali na fiskalne namete koji ometaju firme čije je poslovanje digitalno, odnosno orijentisano na internet.
O finansiranju ništa novo, a ni o porezima
Nasuprot generalnoj slici o malim i srednjim preduzećima u Srbiji da im je glavna preokupacija kako da prebrode latentni problem s nelikvidnošću, najbolji među njima planiraju ulaganja u ukupni razvoj kompanije tokom naredne tri godine. Približno dve trećine prvenstveno želi da investira u prodaju i marketing, kao i u unapređenje proizvodnih kapaciteta. U najnovijem „EY Preduzetničkom barometru“ se ocenjuje da se planovi o ulaganjima nisu značajenije promenili u odnosu na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja i ističe da čak 78% anketiranih projektuje da u naredne tri godine uloži u razvoj od 5% do 50% godišnjeg prometa. Međutim, polovinu godišnjeg prometa planira da investira svega 10% najuspešnijih malih i srednjih preduzeća.
Finansijsku podršku za razvojne investicije, kao i niz godina ranije, uočljiva većina obezbeđuje preko „sopstvenog džepa“. Naime, 74% anketiranih kaže da se pre svega oslanjaju na sopstvene izvore, a ono što se promenilo u 2017. godini jeste podatak da je 57% ispitanika kao drugu opciju označilo bankarske kredite, nasuprot 23% njih koje je takav stav izrazilo prošle godine. Ostali izvori finansiranja su tek neznatno zastupljeni: privatni kapital je alternativa za 10% najuspešnijih preduzetnika, 7% takvu mogućnost vidi u investicionim fondovima, a tek 4% u državnim programima finansiranja.
Kada je reč o jednoj od „najomiljenijih tema“ u domaćoj poslovnoj javnosti – poreskoj politici, najuspešniji vlasnici malih i srednjih preduzeća u Srbiji su izrazili izuzetno visok stepen saglasnosti (89%) oko potrebe da se smanji stopa oporezivanja zarada. To je bio glavni zahtev i u prošlogodišnjem istraživanju, a slede preporuke da bi fiskalna politika trebalo da bude podsticajnija za ulaganja u mala i srednja preduzeća (70%), te da se smanji i stopa oporezivanja na dobit kompanije (53%), snize stope indirektnih poreza (42%) i pojednostavi fiskalna regulativa (35%). U ovom segmentu istraživanja zanimljiv je i podatak da je 11% ispitanika među preduzetnicima koji već godinama uspešno razvijaju posao, izrazilo stav da bi republička vlada trebalo da osnuje posebnu agenciju za pomoć preduzetnicima u fiskalnom usklađivanju sa postojećom regulativom.
U izlasku na strana tržišta, najveće fiskalne prepreke uspešna mala i srednja perduzeća vide u neizvesnostima i ograničenjima u primeni carinskih, kao i propisa u deviznom poslovanju i primeni poreskih propisa, uključujući i pravila o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Donekle manje su zastupljeni rizici koji se odnose na nepoznanice oko primene pravila o transfernim cenama, a tek 5% ispitanika vidi moguće probleme zbog veće usredsređenosti poreskih organa na prekogranične transakcije u poreskim kontrolama.
Spremnost za podršku mladima
Fiskalne nepoznanice, međutim, nisu ono što najviše brine najbolja mala i srednja preduzeća u pogledu njihovog razvoja i rasta na međunarodnom tržištu. Preko polovine ispitanika smatra da je najteže naći prave strateške partnere na izvoznim tržištima koja su im najvažnija, a više od dve petine prvenstveno razmišlja o tome kako će se izboriti sa stranom konkurencijom. Značajnu prepreku za 23% anketiranih predstavlja i nedovoljno iskustvo u internacionalnom marketingu i prodaji, a svega 19% njih najviše brine da li će moći da obezbede finansijska sredstva za dalju ekspanziju na stranim tržištima.
Jedno od najzanimljivijih rezultata istraživanja odnosi se na stavove najuspešnijih preduzetnika o tome na koji način mogu pomoći mladima da se otisnu u preduzetničko poslovanje. Preko polovine je uvereno da bi kroz mentorstvo u njihovim kompanijama mladi najviše naučili o tome šta ih čeka ukoliko žele da osnuju svoje preduzeće. Ispitanici smatraju da bi u tom cilju bilo korisno i organizovanje namenskih radionica, tribina, kao i da bi na stručnoj praksi još tokom školovanja mladi mogli da saznaju mnoge korisne informacije, bilo da je reč o budućem zapošljavanju ili odluci da budu „svoje gazde“. U tom kontekstu, ohrabruje podatak da gotovo polovina najsupešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji već ima razvijene mentorske programe za mlade, dok 46% planira da ih uvede u skorijoj budućnosti.
decembar/januar 2017/18, broj 144/145