Međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI) svrstalo je Srbiju na 62. mesto od 115 zemalja, što pokazuje da je budžetski dokumenti nisu dovoljno otvoreni i sveobuhvatni, saopštila je danas organizacija Transparentnost Srbija.
Od tri glavne oblasti istraživanja kod srpskog budžeta najlošije je ocenjeno učešće javnosti, sa samo dva poena (svetski prosek 12), a pozitivan rezultat imamo samo u kategoriji revizorskog nadzora.
Srbija je u tom istraživanju za 2017. godinu dobila 43 od sto mogućih poena, što je za četiri manji rezultat nego 2015, pa je zbog toga, ali i povećanja broja obuhvaćenih zemalja, pala za 15 mesta na listi (2015. je zauzimala 47. mesto od ukupno 102 zemlje).
Transparentnost Srbija je ocenila da je glavni razlog za tako lošu poziciju Srbije nepoštovanje rokova, usled čega ni građani ni narodni poslanici nemaju dovoljno vremena za razmatranje ključnih budžetskih dokumenata.
„Poučeni iskustvom usvajanja budžeta Srbije za 2018. godinu, kada je poslanička većina utrošila raspoloživo vreme za raspravu besmislenim amandmanima, preporučili smo autorima ovog istraživanja, sa kojima godinama sarađujemo, da ubuduće ocenjuju ne samo da li zakonodavna tela imaju na raspolaganju dovoljno vremena da razmotre predlog budžeta koji dostavi izvršna vlast, već i da li je u raspravi ostavljeno dovoljno vremena za predstavljanje svih amandmana“, istakla je TS.
Nasuprot nama, zemlje sa najtransparentnijim budžetima su Novi Zeland i Južna Afrika (89), Švedska (87), Norveška (85) i Gruzija (82). Zemlje sa najlošijim rezultatom u ovom istraživanju su Saudijska Arabija (1), Sudan i Čad (2), Svazilend, Irak, Alžir i Liban (3). Kada je reč o zemljama u okruženju, bolji skor od Srbije imaju Slovenija (69), Hrvatska (57) i Albanija (50), dok su lošije rangirane Makedonija (37) i Bosna i Hercegovina (35).
Izvor: Beta