Home TekstoviB&F Plus Anja Ivana i Aleksandar Milić, Arhi.Pro: Uspešan posao je kao dobar brak

Anja Ivana i Aleksandar Milić, Arhi.Pro: Uspešan posao je kao dobar brak

by bifadmin

Kako jedna domaća kompanija sa 200 zaposlenih može u svom poslovanju da objedini sve ono što je sada samo stara slava nekadašnjih jugoslovenskih giganata u projektovanju i građevinarstvu? Odgovor su ponudili vlasnici kompanije „ArhiPro“, koji su „dokazanu recepturu“ osavremenili novim znanjem i tehnologijama.

Malo je verovatno da bi neki ekonomista, ma koliko bio avangardan, javno izneo stav da poslovni uspeh može da se utemelji na kvalitetnom braku. Srećom, život je uvek raznovrsniji od teorije, pa tako iza poduže liste delatnosti beogradske kompanije „Arhi.Pro“, koja pruža integrisane usluge projektovanja i konsultantsku podršku u oblasti građevinske industrije, inženejringa, izvođenja radova i proizvodnje nameštaja, već 17 godina stoji dvoje ljudi koji su tim i u privatnom i u poslovnom životu: Anja Ivana Milić, arhitekta i Aleksandar Milić, inženjer elektrotehnike.

Ideja da objedine struke i započnu samostalan posao datira još od studentskih dana, pričaju Milići, ali su početna iskustva, ipak, stekli u državnim firmama. Srećom, to su bile dobre organizacije, naglašava Aleksandar, „i mislim da je to bilo vrlo značajno za našu kasniju odluku da se opredelimo za samostalno poslovanje. U jednom trenutku, kada smo kao inženjeri sazreli, stekli potrebna znanja, ne samo stručna već i ona o samom poslovanju – a taj trenutak se poklopio i sa prilikom kada smo dobili ponudu za konkretan posao – to je bila inicijalna kapisla da konačno osnujemo firmu“.

Prilika se ukazala kroz poznanstvo sa menadžerom jedne strane banke, koji je bio zadužen za razvoj budućih ekspozitura. To je tada bio potpuno novi koncept na našem tržištu, jer su dotadašnje banke bile drugačije sistemski uređene, uključujući i odnose sa klijentima, kaže Anja Ivana. „Dobili smo mogućnost da saznamo šta sve jedna savremena ekspozitura zahteva, kako se rade brend standardi u skladu sa budžetima, a što su bila znanja kojima niko ovde nije vladao, pa zato nismo ni imali konkurenciju. S druge strane, oni su u tom trenutku nas prepoznali kao moderne mlade ljude koji će bolje razumeti i brže se prilagoditi drugačijim zahtevima, uključujući i vrlo visoke standarde u pogledu razvoja i bezbednosti IT sistema za podršku. Mi smo bili za njih atraktivni već samom činjenicom da smo u jednoj ponudi mogli da objedinimo ahitektonsko i rešenje za pametno inženjerstvo“.

Da se takva procena banke pokazala ispravnom, svedoči i izveštaj koji je pomenuti menadžer napisao svojoj centrali prilikom odlaska iz Srbije. Objašnjavajući kako uspeti na tržištima u tranziciji, dao je i sledeću preporuku: „Prepoznajte mlade ljude sa širokim pogledom i velikim entuzijazmom i dajte im posao“.

Sve u svojoj režiji

Milići su, međutim, u to vreme naučili još jednu veoma važnu lekciju za budućnost: da ti široki pogledi moraju biti još širi, odnosno da je neophodno da se upuste i u izvođenje radova ako žele da uvećaju početnu prednost koju su stekli na tržištu. Strane kompanije koje su dolazile u sve većem broju i osnivale svoje poslovnice, insistirale su da one zažive u što kraćem roku, objašnjava Aleksandar. „Zato smo dobili ponudu od investitora da to što smo projektovali i – realizujemo. Naravno da smo se u prvom momentu preispitivali da li smo sposobni da tako nešto uradimo, čak nismo imali ni registrovanu firmu za takve delatnosti, ali smo taj izazov ipak prihvatili i završili ga uspešno, što se pokazalo presudnim za naš dalji razvoj“.

Naime, iskustvo koje su u prvom takvom poslu doživeli sa podizvođačima koji nisu poštovali dogovore, navelo ih je da kompletne usluge obezbede u sopstvenom preduzeću, kako bi mogli da ispune zahteve klijenta kvalitetno i u što kraćem roku, ističe Anja Ivana. Stoga su već 2002. godine uspostavili organizaciju svoje kompanije koja je aktuelna i danas, kada zapošljavaju oko 200 ljudi. Kompanija se sastoji od matičnog dela koji upravlja projektovanjem i operativom i od tri specijalizovana ogranka: za velike razvojne projekte, za pametne tehnologije i IT elektroniku, i deo koji se bavi dizajnom i proizvodnjom nameštaja i enterijerskog opremanja.

Ovakva struktura omogućava kompaniji ne samo da se minimalno oslanja na podizvođače, već i difersifikaciju poslovanja, pa „Arhi.Pro“ među svojim klijentima ima i izuzetno velike međunarodne investitore i korporacije, ali manje firme. To je osnova koja im je, uz stav „da je svaki posao vredan“ obezbedila stabilnost u poslovanju i da ga prošire na tržišta u Crnoj Gori i Makedoniji. „Tamo smo otvorili preduzeća koja su po strukturi nalik našoj firmi u Srbiji, u kojima zapošljavamo lokalnu radnu snagu uz podršku iz ovdašnje kompanije. Takav koncept je moguć jer je reč o tržištima na kojima su i dalje prisutnije sličnosti nego razlike, dok bi širenje na neke dalje destinacije zahtevalo da uspostavimo partnerstva sa lokalnim kompanijama“, objašnjavaju Milići.

Balansiranje između investitora i banaka

Ono što, pak, njihovo poslovanje čini veoma specifičnim jeste kako napraviti dugoročnije razvojne planove kada to zavisi prevashodno od procene koliko će projekata uspeti da dobiju, koje veličine i trajanja… „To je vrlo teško“, ne krije Aleksandar. „Mi nemamo proizvodnju kao što je, recimo, prehrambena, pa da možemo da planiramo obim shodno pokazateljima o potražnji na tržištu. Domaće građevinarstvo je, pri tom, prolazilo kroz različite faze, od vrlo brzog uspona 2002. kada smi i mi počinjali, preko dugotrajnih i teških posledica nakon izbijanja svetske finansijske krize 2007. godine, a sada je u fazi blagog oporavka. Investitori ponovo dolaze, ali sa čvrstim predubeđenjem da je ovo jeftino tržište i da ovde mogu da prođu sa značajno nižim troškovima. Iz tog razloga, vrlo je teško predvideti kretanja prihoda na period duži od dve godine, a pogotovo odgovoriti precizno bankama koje zahtevaju biznis plan i procene za narednih nekoliko godina. Uz to, banke su nakon finansijske krize zaoštrile svoju politiku – one traže velika obezbeđenja, što je veoma teško postići, a s druge strane investitori zahtevaju velike bankarske garancije da bi vam dodelili posao. Nije lako balansirati između ta dva suprotstavljena zahteva, ali naš najveći argument kod banaka je postojanost i rast našeg poslovanja tokom 17 veoma turbulentnih godina“.

To je zahtevalo i velika ulaganja u najsavremenije alate i tehnologije, koji se u svetu, praktično, iz godine u godinu menjaju i usavršavaju, naročito softver i hardver koji mora da ga podrži. „Neki klijenti prepoznaju da je to naš kvalitet i baš zato žele da rade sa nama, a neki smatraju da je to isključivo naš trošak i nisu voljni da prihvate da licencence koje izuzetno skupo plaćamo budu uračunate i u krajnju cenu, odnosno da one garantuju da će dobiti kvalitetniji proizvod. U takvim slučajevima mi se trudimo da ih edukujemo koliko dugoročno mogu biti na dobitku ako se odluče na veće inicijalno ulaganje, što nekada uspe, a nekada ne. Ipak, naši klijenti su većinom internacionalne kompanije, koje vrlo dobro znaju kakve prednosti obezbeđuju zelene tehnologije ili sistem koji upravlja vašim svetlom, grejanjem, ventilacijom, klimatizacijom – omogućava da ta zgrada pametno živi onako kako je vi programirate kao korisnik“, pričaju Milići o svojim iskustvima sa ulagačima.

Najvažnije je, dodaju, da uprkos svim problemima uspevaju da obezbede isplativost i poslovni rast, a da istovremeno promovišu svoje struke na najvišem nivou i dokazuju da Srbija nije samo tržište jeftine radne snage, već i visoke inovativnosti. „Mi smo jedina privatna firma u regionu koja ima ovu vrstu objedinjenog posla, dok su ostali specijalizovani samo za određene delatnosti. Napravili smo strukturu koja je u malom pandan velikim projektantsko-gradjevinskim firmama iz najboljih dana gradjevinarstva u doba Jugoslavije. Takav model nam omogućava da prednjačimo u kompletnosti usluga“, ističu vlasnici kompanije „Arhi.Pro“, uvereni da će im ovaj koncept i kvalitet biti glavni aduti i u budućem razvoju.

 

 

mart 2018, broj 147. 

Pročitajte i ovo...