Ostavka slovenačkog premijera Mire Cerara je taktički potez, smatraju Biltenovi izvori u Sloveniji.
Na iznenadnoj pres konferenciji održanoj nakon sednice slovenačke vlade, premijer Cerar podneo je ostavku iznenadivši time svoje koalicione partnere. Prema njegovim rečima: “Danas se prelila čaša, projekat Druga pruga – železnička pruga Divača – Kopar – doživela je novi udarac koji su uzrokovali oni koji žele da zaustave razvoj Slovenije. U tome ne želim učestvovati”.
Kako prenose brojni mediji, Cerar je dao ostavku nakon što je Vrhovni sud poništio rezultate referenduma održanog u septembru na temu železničkog projekta vrednog milijardu evra, što je bio najveći investicioni program vlade. Taj projekat je trebalo slovenskoj luci Kopar da osigura prednost nad lukama u Rijeci i Trstu, a potencijalni zainteresovani investitori bili su i Mađari.
Projekat je u javnosti popraćen uz nekoliko kontroverzi: prva je bila naravno sam referendum o gradnji pruge. Njegovi inicijatori, građanska inicijativa Davkoplačevalci se ne damo koju je vodio inženjer Vili Kovačič, a koju je podržala i desno orijentisana Slovenska demokratska stranka (SDS) Janeza Janše, zainteresovana za rušenje projekata konkurencije, kritikovala je period pripreme referenduma argumentima da je kampanja tako formirana da Cerar onemogućava iznošenje negativnih argumenata o Zakonu o gradnji pruge, a osporavalo se i finansiranje kampanje.
Niz problema
Zatim, referendum je prošao, ali na sličan način kao i EU referendum u Hrvatskoj – naime, na njega je izašlo samo 25 odsto stanovništva i od te četvrtine od ukupnog broja glasača 53 posto njih bilo je za gradnju pruge, dok je 47 posto bilo protiv.
Inicijativa je tvrdila da je projekat pogrešno prikazan jer će činjenica da pruga prolazi kroz krški krajolik značajno povećati troškove projekta na 1,5 milijardi evra. Ali i da zakon kao i predviđeni plan gradnje nije sprečio klijentelističke odnose države i investitora. Potom se dogodio skandal s maketom pruge čija je cena zbog “greške u Excel tablici” ispala 140.000 evra. No, slovenačka javnost ovo tumači kao kartelizaciju i nesposobnost vlade: ponuđač koji je ponudio cenu od 140.000 evra zapravo će je proizvesti za 70.000 evra i ostatak staviti u džep. Poslednji skandal je svakako Vrhovni sud koji je poništio referendum (zbog nepravilnosti u finansiranju kampanje) i time de facto srušio ovaj projekat težak milijardu evra.
Cerarovim problemima tu nije bio kraj. Ove nedelje su propali i intenzivni pregovori sa sindikalnim predstavnicima u javnom sektoru na temu Zakona za uravnoteženje javnih financija (ZUJF). Radi se o zakonu koji je bio glavno utelotvorenje mera štednje u Sloveniji u periodu nakon 2009. godine. Tada je nastao i pad BDP-a. A ZUJF je uticao domino efektom na desetine drugih zakona, omogućio je npr. linearno snižavanje plata u javnom sektoru od 8 odsto, zabranio zapošljavanja i otežao pokretanje štrajkova. Ova konfederacija u poslednjih mesec dana je organizovala već dva štrajka, što je dodatno otežalo poziciju Cerara.
No, kap koja je možda zaista prelila Cerarovu čašu, smatra Dragan Nikčević iz Levice, je činjenica da vladajuća koalicija od početka ove godine uopšte ne funkcioniše kao celina već svaka stranka u koaliciji donosi odluke samostalno. U tako lošoj komunikaciji vlade, ne čudi iščuđavanje Cerarovih koalicionih partnera nad njegovom ostavkom. Biltenovi slovenački sagovornici smatraju da se zapravo radi o racionalnom Cerarovom potezu da se “makne iz središta javne paljbe”, a jedina posledica može biti pomeranje datuma izbora.
Izvor: Bilten