Na londonskom berzanskom tržištu cena nafte se popela na 79 dolara za barel odnosno na trogodišnji maksimum, i to, kako se pretpostavlja delom zbog opšteg trenda rasta vrednosti ovog energenta a delom zbog tenzija u pojasu Gaze i najave sankcija Iranu.
Cena nafte raste od jučerašnje objave mesečnog izveštaja OPEK-a, u kojem stoji da su države članice ispumpale manje “crnog zlata” nego što je dozvoljeno sporazumom o ograničenju proizvodnje potpisanim krajem 2016. godine sa deset drugih proizvođača. Na strani tražnje, OPEK je revidirao naviše za 25.000 barela dnevno svoje procene rasta za ovu godinu: očekuje da će tražnja dostići 98,85 miliona barela dnevno, što je godišnji rast od 1,65 miliona barela.
Zato je juče trgovanje naftom iz Severnog mora zaključeno sa cenom od 78,2 dolara po barelu, a kako vidimo njena vrednost je nastavila da raste i tokom današnjeg dana.
Iako brojni stručnjaci upozoravaju na mogući rast inflacije analitičari Blumberga misle da ovo poskupljenje nafte neće toliko pogoditi svetsku ekonomiju kao što se desilo 2011. godine. Prema njihovoj proceni, ako bi cena nafte dostigla 100 dolara za barel američki BDP bi se smanjio za 0,4 odsto do 2020. godine, dok bi ostatak sveta bio još manje pogođen – samo 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.