Redakciji portala Kamatica javio se Andrija G. koji je kupio automobil u Nemačkoj, čiji je inače i državljanin. Auto je kupljen u salonu, prešao je 130 kilometara i poslat sa svim papirima u našu zemlju, ali tu nastaju problemi.
Kada je automobil došao na carinjenje, na carinskom prelazu u Subotici ispostavilo se da se broj motora ne slaže sa brojem koji je naveden u papirima.
Po važećem pravilniku o registraciji motornih vozila u Srbiji, njegov auto nije mogao da se carini i ostao je „zarobljen“ u carinskom skladištu, da se nešto slično desilo u zemljama EU, problema uopšte ne bi ni bilo. Naime, u tim zemljama motor se smatra rezervnim delom i može da se menja, a vlasništvo automobila se vezuje samo za broj šasije.
„Iz našeg iskustva veliki broj automobila koje uvozimo, na primer, iz Nemačke, Italije ili Francuske, ima zamenjen motor, što se kod nas ne priznaje, pa imamo veliki problem. Čak smo neke automobile morali da izvezemo, pošto nisu mogli da se ocarine zato što se ne slaže originalni broj šasije sa motorom“, objašnjava jedan od vlasnika auto placa u Novom Sadu koji nije želeo da mu pominjemo ime.
Za Kamaticu u Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da do sada nije bilo nikakvog predloga za izmenu propisa koji kod nas važi.
„U skladu sa Pravilnikom o registraciji motornih i priključnih vozila, koji se primenjuje od 01.01.2011. godine, propisano je da jedinstveni registar vozila koji se vodi u jedinstvenom informacionom sistemu ovog Ministarstva, između ostalog sadrži broj šasije i broj motora vozila. Shodno Pravilniku, podatak o broju motora se upisuje i u čip saobraćajne dozvole. Na osnovu brojeva šasije i motora vrši se indetifikacija vozila.
Identifikacioni broj motora upisavao se u saobraćajnu dozvolu i elektronsku evidenciju registrovanih vozila i po propisima koji su bili u primeni pre 01.01.2011. godine“, objašnjavaju u MUP-u.
Ipak, na pitanja, zašto se ta zakonska regulativa kod nas razlikuje od one u Evropi, kao i zašto se motor ne tretira kao zamenski deo, kad on to faktički jeste, MUP nam nije poslao odgovore.
Iskustva vlasnika auto placeva na kojima se prodaju polovni automobili, govore da je otprilike svakom trećem automobilu iz Evropskoj Uniji zamenjen motorom. On je za vozače u EU potrošan materijal i nekad im čak i garancija to pokriva i zato neusklađenost ovog propisa između Srbije i zemalja EU kupcima u našoj zemlji pravi veliki problem.
Zamena motora, zbog kvara ili mu je potrebna „generalka“ koja se ne isplati, nije ni malo lak posao. Potrebne su potvrde i novac. Bez obzira da li se ugrađuje isti ili drugačiji motor, kod ovlašćenog predstavnika proizvođača vozila te marke potrebna je potvrda kojom se dokazuje da je motor koji se ugrađuje istog tipa kao i ona koji se vadi iz automobila. Taj papir se čeka oko dve nedelje. Ukoliko motor nije istog tipa, tom potvrdom se dokazuje da je proizvođač predvideo alternativnu ugradnju takvog motora. Potvrda zavisi od marke vozila, i može da košta i preko 100 evra.
Kad je motor zamenjen i svi papiri prikupljeni, ostaje i podnošenje zahteva za izdavanje nove saobraćajne dozvole, za koju opet, treba nekoliko različitih dokumenata.
Izvor: Kamatica