„Budućnost je odavno počela i nije pitanje hoćemo li u nju, jer ko neće – nestaće sa scene. Šta god radili neophodno je da u istom vozu budu država, poslovna i akademska zajednica. Hitno nam je potrebna startegija nove industrijalizacije. Model i put Srbija bi trebalo da odredi po svojoj meri. Neophodno je promeniti poslovnu kulturu. Potrebni su nam nadprosečni stručnjaci jer ljudi završavaju posao a ne tehnologija”.
Ovo su samo neki od imperativa oko kojih su se, 10. oktobra u Kompaniji Metalac, usagasili predstavnici Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Privredne komore Srbije, Ministarstva privrede, međunarodni eksperti, najšire rukovodstvo Metalca i predstavnici kompanija iz Beograda, Užica, Kragujevca, Požege, Niša, Gornjeg Milanovca…. Cilj Panela je bio da se kroz dijalog prepoznaju prioriteti, ključni izazovi i mogućnosti u kreiranju strateških pravaca za primenu modela Industrije 4.0. Dekan mašinskog fakulteta profesor dr. Radivoje Mitrović rekao je tom prilikom da je pomenuti panel „pokušaj da virus širimo na milion adresa dok ne napravimo sistem za implementaciju Industrije 4.0“. Jer glavni izazov je: kako da ne budemo jeftina radna snaga u konceptu periferne evropske proizvodnje nego da se u okviru evropskog koncepta izborimo da budemo niša u kojoj caruju vrhunske tehnologije.
Nije zato čudno što je, otvarajući Panel industrija 4.0 – nova industrijalizacija Srbije, predsednik kompanije Metalac Dragoljub Vukadinović ustvrdio da je tema ovog skupa izuzetno važna.
Na njegove reči nadovezao se profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin naglasivši suštinsku promenu paradigme: inoviraj, automatizuj, digitalizuj, poveži se, ili nestani. U tom imperativu, koji je i šansa i pretnja, uspeće oni koji umeju da koriste novo planetarno slobodno dobro – „mobilnost“. Na planeti postoji 8,5 milijardi uređaja povezanih razmenom digitalnih podataka i zadataka – od mobilnih telefona, pametnih kućnih aparata do fabričkih mašina.
„Posle 2008. godine stvari su se dramatično promenile. Neoliberalni model je prevaziđen i Srbija to mora da prihvati. Sa industrijom 4.0 dobili smo kvantni skok mogućnosti. Nove tehnologije su donele aplikacije koje integrišu glavne karakteristike tradicionalnih informatičkih alata. A osim toga, imajmo na umu predviđanja koja kažu da će 2050. godine 80% stanovništva sveta živeti u 80 megalopolisa. Dakle, menjajmo se ili ćemo nestati“, poručio je profesor Djutričin.
Disruptivne inovacije su, naime, toliko velike i iznenadne da mogu da unište granske lidere. Preduzeća se moraju fokusirati na potrošače; a potom i na automatizaciju procesa jer je sve teže zadržati ljude; moraju se povezivati sa drugima i smanjivati troškove.U industriji 4.0 neophodno je digitalno razmišljati. Proširio se i domet odlučivanja jer promene u lancu vrednosti su se već desile, ali ostale promene se ne mogu desiti bez države – i to inteligentne države, koja je sposobna da kreira pametan regulatorni okvir koji će omogućiti sigurnost i bezbednost.
Gde je u svemu tome Srbija? Prema rečima profesora Vidosava Majstorovića sa Mašinskog fakulteta, mi smo u četvrtoj, poslednjoj grupi od 80 analiziranih zemalja sveta, koje sprovode digitalnu transformaciju. Lideri su Švajcarska, Nemačka, SAD, Japan… U ovom trenutku 12 zemalja imaju nacionalne programe za Industriju 4.0, a naš Mašinski fakultet je od 2016. godine počeo intenzivno da širi priču o tome, istakao je Majstorović, govoreći o Završnom dokumentu INDUSTRIJA 4.0 I NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE, proizašlom sa junske Konferencije održane u Beogradu pod naslovom: The 3rd USA-EU-Japan-Australia-Serbia Manufacturing Summit. Osim Majsorovića, ovaj dokument potpisuju Prof. dr Dragan Đurđanović, Prof. dr Radivoje Mitrović i Prof. dr Jun Ni.
I mada je istina da lideri u Industriji 4.0 planiraju da ulože desetine milijardi evra u digitalnu transformaciju do 2020. godine, a da Srbija još nije definisala ni strategiju u ovoj oblasti, ohrabrujuće je delovalo izlaganje Carsten Vollrath, SWISS IPG Partners Group AG, koji je govorio upravo o iskustvima globalnih lidera u ovoj oblasti – Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji.
„Zemljama koje su danas globalni lideri u ovoj oblasti najveću prednost daje to što su krenule rano – neke pre 10 godina. I ništa drugo. Njihovi modeli se razlikuju, ali je izvesno da je za digitalizaciju industrije neophodan blizak savez nauke, privrede, politike, udruženja, poslovnih industrijskih unija. I svima zajedničko i najvažnije je da su razvijali kompetencije, veštine i biznis modele – jer ne završava posao tehnologija već ljudi. Srbija mora najpre da odredi oblasti delovanja; da identifikuje industrijskog partnera i ključnu grupu malih i srednjih preduzeća, tehnološkog partnera, te da ih umreži sa univerzitetima, poslovnim udruženjima, stručnjacima i konsultantima kroz tzv. digitalne laboratorije. Kroz te laboratorije će se, uz zajednički rad i povezivanje sa međunarodnim partnerima, za 6 do 9 meseci razviti demonstracioni model digitalne transformacije. Srbija ne treba da kopira, već da traži svoj put“, rekao je Carsten Vollrath.
Dok se to ne desi moramo biti svesni činjenice da „naš generalni poslovni model mora da se promeni“, što potvrđuje i Miroslav Lutovac, direktor sektora industrija PKS. Zato je važno ne samo da budemo dobro informisani i da ispratimo primere za ugled – kako u svetu, tako i kod nas, gde kompanije poput Metalca, ali i manje, već čine krupne korake.
Katarina Obradović, pomoćnik ministra privrede, je napomenula da ni vladinim resorima ne ide lako čitav proces prepoznavanja ključnih oblasti i modela za proces Idustrije 4.0. Izvesno je samo da je neophodan dogovor države, nauke i biznisa. Zato se prešlo na izradu Strategije pametne specijalizacije – sa ciljem da se otkrije koje su to stvarne potrebe razvojno orijentisanih preduzeća, da bi Ministarstvo osmislilo novu industrijsku politiku.