Cena zlata je od početka godine imala opadajući trend, pri čemu su zlatne poluge i ostali oblici zlata izgubili približno 10% vrednosti. No, sudeći po aktivnostima na finansijskim tržištima, padu je došao kraj i moguće je da počinje dugi period rasta cene žutog plemenitog metala.
Početkom meseca je došlo do neuobičajeno velikog pada vrednosti američkih akcija, iako nije bilo nikakvog konkretnog događaja koji je mogao uzrokovati takav pad. Čini se da su mnogi investitori jednostavno shvatili da su akcije precenjene i da se bliži recesija. Budući da u recesijama redovno dolazi do velikog pada cena akcija, investitori su očigledno odlučili da prodaju akcije dok je to još moguće po dobrim cenama.
U krizama takođe dolazi do masovnog prebacivanja kapitala u sigurna utočišta, kao što su obveznice, zlato, valute poput švajcarskog franka i japanskog jena. Na obveznicama i CHF za sada nije bilo većih promena, ali iz poslednjeg izveštaja o pozicijama velikih špekulanata s američkog tržišta fjučersa i opcija se vidi da je dosta špekulativnog kapitala počelo ulaziti u zlato.
Špekulanti su u samo nedelju dana kupili 7,2 miliona unci zlata (cca 224 metričke tone), što po trenutnoj tržišnoj ceni vrijedi 8,6 milijardi dolara. To je dovelo do porasta cene zlata od približno 3%. Budući da veliki špekulanti po pravilu na tržištu pokušavaju da ulove mnogo veća pomeranja cene od nekoliko odsto, iz njihovih trenutnih aktivnosti se može zaključiti da sve više njih očekuje značajniji porast cene zlata. To takođe može značiti da očekuju loša ekonomska vremena, tj. krizu.
Ukazuju li ostali podaci na dolazak recesije?
Statistički podaci o rastu BDP, stopi nezaposlenosti i stopi inflacije za sad su odlični. Naime, BDP u SAD raste po nadprosečno visokim stopama, dok je u ostalim razvijenim zemljama, nakon perioda vrlo niskog rasta, napokon došlo do naznaka oporavka. Stopa nezaposlenosti pada u većini zemalja, dok stopa inflacije počinje rasti, što ukazuje na rast ekonomske aktivnosti. Dakle, službeni podaci za sad ne ukazuju na skorašnji početak recesije.
Postavlja se pitanje zašto su se onda investitori i špekulanti na finansijskim tržištima pripremaju za loša ekonomska vremena? Sada smo očigledno u fazi da investitori, koji primenjuju strategiju predviđanja budućnosti, očekuju da uskoro stiže recesija, stoga prodaju instrumente kojima tradicionalno pada vrednost u krizama i kupuju zlato, kome cena u nesigurnim vremenima raste.
Da je samo pitanje godine kad će početi značajniji pad na berzama može se zaključiti i iz upoređivanja rasta cena akcija u prethodnim godinama s periodima rasta u prošlosti. Trenutni period rasta u SAD je po trajanju najduži u istoriji, a po procentu rasta cena akcija drugi najveći u istoriji. Dakle, nerealno je očekivati da sa sadašnjeg nivoa vrednost akcija i berzanski indeksi nastave dalje da rastu.
Autor: Josip Kokanović, Admiral Markets