Pre skoro mesec dana ubijen je saudijski novinar Džamal Kašogi. To što je bio veliki kritičar uticajnog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana nije jedini razlog za sumnju da su u njegovu smrt umešane tamošnje vlasti. Zvanični Rijad je naime u početku negirao da ima ikakva saznanja u vezi sa ovim slučajem, ali je kasnije priznao da je novinar „ubijen u tuči“.
Iako globalna javnost gaji sve izraženije sumnje ko je iz saudijske vlasti bio nalogodavac ubicama, čini se da ova zemlja, inače najveća izvoznica nafte na svetu, neće trpeti nikakve posledice, upravo zahvaljujući tome što je značajan igrač na tržištu energenata.
Preko navodne umešanosti u ubistvo novinara će pre svega preći Sjedinjene Američke Države, kojima je Saudijska Arabija drugi po veličini uvoznik nafte, sa 876.000 barela na dnevnom nivou. Veliki novac koji zarađuje od trgovine naftom ova bliskoistočna kraljevina delom troši i na oružje, i to ponajviše američko, kojim osigurava svoj geopolitički položaj u pomenutom regionu. U ovoj godini Amerika je na globalnom nivou prodala oružje u vrednosti od 55,6 milijardi dolara, od čega je 29 milijardi otišlo na posao sa Saudijskom Arabijom koja je pazarila borbene avione. Ovo je međutim mali iznos u odnosu na njihovu prošlogodišnju trgovinu koja je dostigla vrednost 110 milijardi dolara.
Zato ne čudi što Donald Tramp ovaj put nije nesmotreno pojurio da osudi i, kako on to često ume, da izvređa saudijske vlasti. Slično se u vezi sa ovim slučajem ponašaju i Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka, takođe veliki proizvođači oružja koje kupuju Saudijci, među kojima se jedino Nemačka značajnije oglašavala povodom Kašogijeve smrti, osudivši je.