„Srećom imamo takvu zemlju i klimu da pšenica iz Srbije može biti najkvalitetnija na svetskom tržištu, za koju bi se kupci otimalil, ali to nažalost ne koristimo na pravi način“, istaknuto je na otvaranju 23. Mlinarsko pekarskih dana koji su 11.10. počeli u Novom Sadu u sklopu 3. Sajma mlinarstva, pekarstva, poslastičarstva i pakovanja.
Na ovom skupu žitomlinskih organizacija, strukovnih udruženja, struke i nauke, kome su prisustvovali i predstvanici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu i Privrednih komora, moglo se čuti niz konkretnih predloga za rešavanje problema koji proističu iz činjenice da se u našoj zemlji nedovoljno primenjuje praksa razvrstavanja pšenice po kvalitetu.
Državni sekretar za poljoprivredu Nenad Katanić pozvao je sve zainteresovane strane da Ministarstvu upute konkretne predloge za rešavanje situacije u kojoj su trenutno svi gubitnici – i proizvođači pšenice, i trgovci i prerađivači, a samim tim i država u celini.
Katanić je pozvao proizvođače, naročito one male, da se udruže kako bi se bolje pozicionirali na tržištu i izborili za višu cenu pšenice boljeg kvaliteta. Naglasio je da su za potrebe opremanja skladišta, radi pokretanja procesa vrednovanja pšenice po kvalitetu, na raspolaganju trenutno brojne mere podrške iz Ministarstva, ali i iz predpristupnih fondova Evropske unije.
U tom cilju, jedan od glavnih predavača, ugledni stručnjak u oblasti vrednovanja kvaliteta pšenice i dugogodišnji zagovornik pravilnog razvrstavanja pšenice po kvalitetu, dr Jasna Mastilović iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu, naglasila je da je potrebno naći takva rešenja da dobitnik u svemu bude naša pšenica. Kao ključnu tačku u rešavanju ovog problema dr Mastilović je istakla razvrstavanje i skladištenje pšenice po kvalitetu, uz primenu priznatih brzih metoda.
Doajen poljoprivrede prof. dr Miroslav Malešević istakao je kao glavne probleme prisustvo više od 50 procenata nedeklarisnog semena u setvi i veliki udeo nekvalitetnijih sorti hlebnog žita i predložio formiranje zvanične liste sorti pšenice po kvalitetu.
Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije ukazao je na trendove na svetskom tržištu pšenice i istakao da je pozicija Srbije kao izvoznika pšenice uslovljena nivoom kvaliteta koji može da ponudi.
Kao dodatni akutni problem kvaliteta pšenice, koji prati ovogodišnji rod, istaknut je i uticaj nepovoljnih klimatskih uslova tokom dozrevanja i žetve pšenice roda 2018. godine koji su uslovili da se ove godine realno i opravdano može očekivati i niži kvalitet pekarskih proizvoda na tržištu.
Zaključeno je da učesnici lanca proizvodnje, skladištenja, prometa i prerade pšenice treba da zajedničkim predlozima državi ponude rešenja koja će omogućiti da se izađe iz sadašnjeg začaranog kruga problema vezanih za neodgovarajući kvalitet pšenice koji smanjuje vrednost ove strateške izvozne sirovine na tržištu i u preradi.