Ako čitate prvi pasus znači da je naslov uspeo da vas privuče što svakako obećava s obzirom da se ipak radi o pravnoj regulativi. Dve poprilično dosadne i zvučno komplikovane reči, nama zastrašujuće, ali bitne za crowdfunding.
Da bez okolišanja pređemo na stvar. U Srbiji ne postoji posebna pravna regulativa nagradnog crowdfundinga. Ovo sa jedne strane neke stvari čini težim, ali sa druge može i da ih olakša.
Jasno je da nagradni crowdfunding u Srbiji funkcioniše i da je vidljiv njegov značajan porast u odnosu na period od pre nekoliko godina – sve više ljudi vidi crowdfunding kao dobar način da nadomeste nedostajući kapital i promovišu svoj projekat zajednici. A kako sve ovo posmatra jedan pravnik?
Propisi, pre svega, postoje da bi se sprečilo pranje novca i druge eventualne zloupotrebe crowdfundinga. Veliki broj propisa vezuje se za funkcionisanje samih crowdfunding platformi. Ono što je nama interesantnije su propisi vezani za organizatore crowdfunding kampanja. Važno je da organizatori dobro odrede svoj status jer on kasnije određuje poreski tretman prikupljenih sredstava. S obzirom da se radi o transakcijama koje imaju element inostranosti, jer se platforma u najvećem broju slučajeva nalazi u drugoj zemlji, značajno je obratiti pažnju i na propise koji se odnose na devizni priliv sredstava u Srbiju. U najvećem broju slučajeva do sada je banka od organizatora kampanje tražila dodatna pojašnjenja, podatke i dokumentaciju vezanu za devizni priliv.
Pomenuli smo da je važno za organizatora kampanje da odredi svoj status. Iza kampanje može stajati fizičko lice ili pravno lice. Nije retkost da kampanju pokreće fizičko lice i ovo se uglavnom dešava kada je u pitanju neki neprofitni projekat ili kod startapa. Ovo je u redu sve dok ne dođe trenutak realizacije projekta kada se, ukoliko postoji profitni interes, mora registrovati u nekoj od pravnih formi. Najčešće pravne forme za koje se odlučuju organizatori kampanja su društvo sa ograničenom odgovornošću poznatije kao d.o.o, preduzetnik ili udruženje. Odabir pravne forme utiče na način registracije, troškove poslovanja, samo poslovanje, obim odgovornosti i ono što je možda najvažnije za crowdfunding – poreski tretman.
Kada novac od kampanje legne na račun fizičkog lica, može se tretirati kao poklon ili kao ostali – drugi prihodi. Ako se tretira kao poklon iznos od 2,5% mora se platiti na ime poreza, a u slučaju da se tretira kao ostali prihodi mora se platiti porez na dohodak od 20%. U situacijama kada pojedinac sa svim svojim prihodima prelazi godišnji limit za godišnji porez na dohodak građana onda se plaća i dodatnih 10% odnosno 15% za iznos preko određenog limita.
Pravna lica koja su organizovana kao udruženja i koja su osnovana radi ostvarivanja opšte korisnog cilja, novac, koji prime na poklon i koji služi isključivo za namene za koje je osnovano udruženje, neće biti oporezovan. Kada se primljeni novac tretira kao donacija (mora postojati ugovor o donaciji) udruženje je u potpunosti oslobođeno plaćanja poreza – ukoliko se novac koristi u svrhu u koju je primljen i ako je udruženje registrovano za delatnost za koju je primilo novac.
Kada se organizator kampanje registruje kao preduzetnik ili d.o.o, iako on nudi nagradu za uložena sredstva ovo se tretira kao avansna prodaja i ovaj priliv novca mora biti oporezovan. Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15%.
Ovi propisi se nalaze u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći i Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, za one koji žele više da istraže, a pisali smo o tome u više detalja i u okviru nove studije o nagradnom crowdfundingu i Srbiji.
Iako sve ovo možda zvuči komplikovano, zapravo i nije onda kada znamo šta nas sve čeka i kada se za to pripremimo. Kao što smo i pre govorili – dobar plan crowdfunding kampanje je pola uspeha.
Mina Mudžalo
Preuzeto sa Crowdfunding.rs