Fiskalni savet je danas saopštio da Fiskalna strategija za 2019. godinu ne prepoznaje nizak privredni rast kao najveći makroekonomski problem Srbije, zbog čega nije predviđena promena fiskalne politike kako bi se rast ubzao.
Savet je ocenio da u Fiskalnoj strategiji Vlade Srbije za 2019. sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu „većina ekonomskih i fiskalnih izazova na koje bi Vlada trebalo da odgovori do 2021. nije dobro adresirana u Strategiji, a neki veliki problemi se u njoj i ne pominju“.
Ocenjeno je da Srbija u brzini privrednog rasta sistematski zaostaje za uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), jer je od 2010. do 2018. godine kumulativni rast privrede Srbije bio oko 15 odsto, dok su zemlje CIE u proseku imale dvostruko brži rast.
„Da bi privreda Srbije mogla da ima visok i održiv privredni rast najmanje jedan procentni poen viši od proseka zemalja CIE, čime bi počela da ih pristiže u razvoju, učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) trebalo bi da iznosi oko 25 odsto, a sada je 18,5 odsto“, naveo je Savet.
Strategija ne prepoznaje ni problem lošeg stanja osnovne infrastrukture Srbije puteva, železnice i zaštite životne sredine, navodi Savet i dodaje da snažno povećanje javnih investicija nije potrebno samo zbog ubrzanja privrednog rasta već i zbog veoma lošeg stanja infrastrukture.
Fiskalni savet je naveo da je zbog dugogodišnjih niskih ulaganja u zaštitu životne sredine Srbija medju najzagadjenijim evropskim zemljama, što ozbiljno ugrožava zdravlje i skraćuje prosečan životni vek stanovnika.
Poražavajuća je činjenica da, kako se navodi, ni najveći gradovi u Srbiji, Beograd i Novi Sad, još nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda, pa se kanalizacija direktno izliva u vodotokove.
Strategija ne prepoznaje ni problem niskog kvaliteta usluga koje pruža država u važnim oblastima poput zdravstva i prosvete, ali i Poreske uprave koja godinama ne uspeva da se modernizuje, saopštio je Fiskalni savet.
„Vlada nema konkretan plan kada će preći na održivi model upravljanja brojem zaposlenih u državi i napokon ukinuti štetnu zabranu zapošljavanja“, navodi Fiskalni savet.
Strategija, smatra Fiskalni savet, ne uvidja neuredjenost javnih finansija na lokalnom nivou vlasti.
„Budžeti lokalnih samouprava jesu neuporedivo manji od budžeta Republike, pa samim tim i njihovi pojedinačni problemi često ostaju u drugom planu pri vodjenju fiskalne politike“, piše u saopštenju.
Strategija, kako je ocenio Fiskalni savet, ne tretira na zadovoljavajući način ni neuspešno poslovanje javnih i neprivatizovanih državnih preduzeća.
Privatizacijom Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor i Poljoprivredne korporacije Beograd (PКB) napravljen je, kako se navodi, znatan napredak u rešavanju problema neuspešnih državnih preduzeća, a najveći preostali problemi su Resavica, Petrohemija i MSK, kao i Ikarbus, Lasta, Simpo, Jumko, Tigar, Trajal.
„Resavica svake godine dobija iz republičkog budžeta subvencije od 4,5 milijarde dinara za plate zaposlenih, što znači da država godišnje subvencioniše svakog zaposlenog u ovom preduzeću sa oko 10.000 evra“, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se i da se reforma najvećih javnih preduzeća svodi praktično samo na Železnice Srbije, a Elektroprivreda Srbije i dalje investira manje od amortizacije, „što može biti kočnica budućem privrednom rastu“.
Kao najvažniju pozitivnu stranu Strategije Fiskalni savet navodi to što se nizak fiskalni deficit od 0,5 odsto BDP-a, koji se planira budžetom za 2019. godinu, trajno zadržava i u narednim godinama.
„Po prognozama iz Strategije, javni dug bi trebalo da padne ispod 50 odsto BDP-a tokom 2020. što je realistična projekcija i dobar rezultat uzimajući u obzir to da je na kraju 2015. javni dug bio preko 70 odsto BDP-a“, piše u saopštenju Saveta.
Fiskalni savet je medjutim naveo da od 2015. javnost nema informacije o tome kako su budžetom planirana sredstva zaista potrošena, budući da je Vlada od tada prestala da dostavlja Skupštini predloge zakona o završnom računu republičkog budžeta.
Navedeno je i da „Vlada godinama ne pravi kredibilan srednjoročni plan za vodjenje ekonomske politike na osnovu kog bi se definisali budžetski prioriteti i pravili godišnji budžeti“.
Budžetski kalendar se ne poštuje još od 2012. godine, od kada se Strategija usvaja približno u isto vreme s godišnjim budžetom, pa tako ona proizilazi iz budžeta, umesto da bude obratno, što kako je naglašeno, „potpuno obesmišljava njenu ulogu“.
Dodaje se i da fiskalna strategija godinama ne ispunjava svoju osnovnu svrhu da bude kredibilan strateški dokument za upravljanje javnim finansijama u srednjem roku.
Fiskalni savet je ocenio da je do 2017. moglo da bude razumevanja za ove propuste Vlade, jer je stabilnost javnih finansija bila ugrožena i najvažnije je bilo izbegavanje krize javnog duga, ali od kada je opasnost od krize prošla i javni dug je načelno stavljen pod kontrolu, „nema više opravdanja za to da se fiskalna politika i dalje vodi od godine do godine, sa čestim promenama prioriteta i bez jasnih strateških ciljeva“.
Zbog toga Fiskalni savet ponovo poziva Vladu da od 2019. poštuje zakonski definisane budžetske procedure i njihovu suštinu.
Izvor: Beta