Pita me prijatelj: Ajde ti što svašta znaš, kaži šta znaš o nagradi “Zlatni lav” koju je prinio srpski predsednik 1. decembra. Kažem: – Znam samo za filmsku nadradu, a očito da to nije to, no osnovno je novinarsko pravilo iz mojih vremena glasi da nije važno da nešto znaš napamet nego da znaš gde možeš to da saznaš. Potrudiću se pa da vidimo.
I evo šta sam saznao:
Organizator dodele “ugledne međunarodne nagrade” Leone d’oro (Zlatni lav) je neprofitna fondacija Foedus, koja, kako sama za sebe piše, je “interakcija, nekakav circulus vitiosus između kulture, preduzetnosti i solidarnosti”. Time sebi ni najmanje nije vezala ruke pa razne nagrade za razne zasluge dodeljuje i više puta godišnje. Tokom 2018. dodeljivala je sledeće nagrade: Zlatni lav 9. marta za preduzetništvo, 28 aprila posebna nagrada Cornoldi za vojne zasluge, 14. septembra Zlatni lav za mir, 9. novembra Zlatni lav za preduzetništvo i 1. decembra Zlatni lav za mir i za preduzetništvo. Dakle predsednik Srbije je u toj turi. Foedus je inače latinski naziv za formu kojom se potvrđuju međunarodni ugovori, odnosno zajedništvo sa drugim narodima. U tom smislu ima ekspoziture u desetak zemalja, među kojima je i jedna u Srbiji, nalazi se u privatnom stanu na Novom Beogradu, i ima predsednika, pa čak i direktora!
Prvog decembra dodeljene su sledeće nagrade:
Zlatni lav za mir Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, i ista nagrada Marćelu Proietiju (Marcello Proietti), TV voditelju misije “Život u direktnom prenosu” (Vita in diretta), uz titulu ambasador mira.
Zlatnog lava, bez titule ambasadora mira, za preduzetnike dobile su još četiri osobe: Emilio Đuliano (Emillio Giulianno), vlasnik restorana “Mimi alla Ferovia” (Mimi kod stanice) iz Napulja; Rikardo Koćante (Riccardo Cocciante), kanconjer kantautor; Ćezare Ragaci (Cesare Ragazzi), preduzetnik i TV ličnost, napravio slavu osamdesetih godina izmislivši sredstvo protiv ćelavosti, izazvao namerni bankrot i paktiranjem sa sudom dobio 2 godine i 8 meseci uslovno, o njemu je snimljen film; Anđelo Fiengo – najznačajnija ličnost sa tim imenom je vlasnik autoosiguranja, sledeći je autoelektričar – koji je dobitnik nisam uspeo da ustanovim.
Čitava priča podsetila me je da je još u doba SFRJ redakcija ekonomske novine u kojoj sam radio dobila preko Privredne komore Hrvatske ponudu da za 5.000 DM dobije italijansku “uglednu međunarodnu nagradu – Zlatni Merkur” koja se daje za doprinos međunarodnoj trgovini. Redakcija je držala do sebe pa nije prihvatila ponudu.