Vrednost akcija tradicionalno pada pred početak i u prvoj polovini ekonomske recesije. Iako je na prvi pogled u takvoj situaciji najbolje ne posedovati akcije i čekati bolja vremena, postoje načini za ostvarivanje profita na njihovom padu.
Direktni način ostvarivanja profita na padu akcija je “short selling”, tj. „pozajmica“ akcija – prodaja po sadašnjoj ceni te njena kasnija ponovna kupovina po nižoj ceni. Takav način trgovanja na finansijskim tržištima više nije dostupan samo velikim finansijskim institucijama sa Volstrita. Danas ga omogućava sve više brokerskih kuća, pa i mali investitori mogu iskoristiti sve mogućnosti koje nudi finansijska industrija.
Budući da je teško znati koja će akcija najviše pasti u krizi i hoće li uopšte pasti (jer postoje firme koje sasvim dobro posluju i u kriznim vremenima), mnogi profesionalci „shortuju“ berzanske indekse – koji predstavljaju prosek celog tržišta akcija. Indeksi se sastoje od mnogo važnih akcija na berzi, pa zato poprilično dobro reflektuju ekonomsku situaciju – ako ekonomija raste, indeksi po pravilu rastu, a važi i obrnuto.
Kada je u pitanju američko tržište, u poslednjih stotinak godina je tokom kriza SP500 indeks u proseku pao 34 odsto.
Budući da nije realno očekivati da ćete pri trgovanju usjeti kupiti i prodati akcije ili indeks u najboljem mogućem trenutku, ostvarivanje prinosa od 20% pri „shortanju“ indeksa je odličan rezultat u situaciji u kojoj je vrednost portfelja većine drugih investora pala za 20%. No kada je investitor u „short poziciji“, vreme ne radi za njega nego protiv njega. Naime, kriza se pre ili kasije završi, a količina postojećeg novca se povećava, stoga akcije pre ili kasnije ponovo dosegnu novu rekordnu vrednost.
Zbog toga se deo investitora odlučuje za indirektan način profitiranja na padu cena akcija. Radi se o iskorišćavanju negativne korelacije kretanja cene SP500 indeksa i cene zlata. Naime, kad akcije padaju, cena zlata po pravilu raste, i obrnuto.
S obzirom da cena bilo čega maksimalno može pasti 100%, no s obzirom na prirodu ponašanja tržišta i indeksa nije realno očekivati da će prosečni investitor koji se odlučuje na „short selling“ uspeti da ostvari prinos značajno veći od dvadesetak odsto, ulaganje u zlato je možda sigurnija investicija na početku kriznih vremena. Naime, cena bilo čega (uključujući zlato) teoretski može porasti neograničeno, a pritom vreme radi u korist investitora – što duže se poseduje zlato, veća je verovatnoća da će biti ostvaren profit. Na početku poslednje krize (od 2007. do 2011. godine), cena zlata je porasla gotovo 200%, dakle u postotku višestruko više od pada SP500 indeksa, koji je pao 58%.
Naravno, procentni pomaci vrednosti SP500 indeksa i cene zlata će u nadolazećim godinama verovatno biti nešto drugačiji, no realno je za očekivati da će vrednost indeksa ponovo pasti, a cena zlata porasti. S obzirom na pomenutu činjenicu da kod „short selling“-a vreme radi protiv onoga ko „shortuje“ indeks, može se zaključiti da će u narednim godinama ulaganje u zlato biti sigurnija opcija od „shortanj“-a akcija, a sasvim je moguće da će biti i isplativija.