/ Vesti / FINANSIJE TOP 2018/19: Rekordna dobit banaka, krediti privredi u padu
BiF Analize Čitajte B&F online

FINANSIJE TOP 2018/19: Rekordna dobit banaka, krediti privredi u padu

This post has already been read 749 times!

Prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji FINANSIJE TOP u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije, banka Intesa je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću i ostvarenoj dobiti u 2018. godini, a na drugom mestu po oba pokazatelja je UniCredit banka. Na trećem mestu prema ostvarenoj dobiti u prošloj godini po prvi put se našla Societe Generale banka, koja odlazi sa našeg tržišta. Premda su banke u Srbiji u 2018. godini sa ukupnom dobiti od 70,5 milijardi dinara postigle rekordnu zaradu u periodu nakon svetske ekonomske krize, kreditna aktivnost prema privredi krajem prošle godine je bila manja za skoro 3% u poređenju sa decembrom 2017. godine, pokazuju podaci u ediciji FINANSIJE TOP.

Prošla godina je bila znatno uspešnija za ceo finansijski sektor u poređenju sa 2017. godinom, ali su banke sa ukupnom dobiti od 70,5 milijardi dinara – što je rast od skoro 11% u odnosu na godinu ranije – ostavile daleko iza sebe sve druge učesnike na domaćem finansijskom tržištu.

Upečatljiv je i rast dobiti osiguravajućih društava koja je veća za više od trećine u poređenju sa godinom ranije, odnosno porasla je sa 6.433 milijardi dinara u 2017. na 9.052 milijardi dinara u 2018. godini.
Finansijski lizing je prošle godine postigao tri puta bolji rezultat nego prethodne, ostvarivši dobit od 1.501 milijardi dinara, dok su brokersko-dilerska društva zabeležila dobit od 9.988 milijardi dinara, ali uz smanjenje broja zaposlenih i poslovnih prihoda.

Društva za upravljanje doborovoljnim penzijskim i investicionim fondovima su takođe ostvarila dobit (188 miliona dinara i 18 miliona dinara), ali je ona za 40% manja u odnosu na 2017. godinu, dok su faktoring dru- štva iz minusa u 2017. godini, prošle godine prešla u pozitivno poslovanje i ostvarila dobit od 269 miliona dinara.

BANKE

Ukupna aktiva domaćih banaka u Srbiji je u 2018. godini iznosila 3.774,1 milijardu dinara (nepune 32 mi- lijarde evra), što je rast od 12% u odnosu na godinu ranije. Prvih deset banaka po veličini zauzima oko 78% tržišta, a ovaj procenat je realno znatno veći kada se ukalkuliše ovogodišnje spajanje OTP i Vojvođanske banke i naročito ukoliko mađarska banka, kao što je najavila, preuzme i Societe Generale banku.

Intesa je u 2018. zadržala lidersku poziciju uz opadanje prošlogodišnjeg rekordnog udela na tržištu, dok se na drugu poziciju probila UniCredit banka, treća je Komercijalna banka, a među prvom petorkom su još Societe Generale i Raiffeisen banka. Od ostalih deset najvećih banaka, valja izdvojiti ekspanziju Poštanske štedionice koja se popela na rekordno šesto mesto sa udelom na tržištu od 5,8%. Ova pozicija će, međutim, biti kratkog daha, pošto je u velikoj meri posledica kratkoročnog držanja depozita Aerodroma „Nikola Tesla“ od inicijalne koncesione naknade (501 milion evra).

Intesa je vodeća i prema visini apsolutnog profita koji je prošle godine iznosio 12,6 milijardi dinara, druga je UniCredit banka sa profitom od 9,2 milijarde dinara, dok je Societe Generale banka, koja odlazi sa srpskog tržišta, po prvi put zauzela treću poziciju sa krajnjim rezultatom od 8,2 milijarde dinara. Slede Komercijalna i Raiffeisen banka, a veliki skok profitabilnosti zabeležila je Direktna banka (6,2 milijarde dinara), ali je to pre svega posledica pripajanja Piraeus banke i posledičnih računovodstvenih varijacija. S druge strane, AIK banka beleži veliki pad apsolutnog profita (sa prošlogodišnjih 12,1 na 5,6 milijardi dinara), što je rezultat ekstremno visoke prošlogodišnje profitabilnosti koja je bila rezultat jednokratnih računovodstvenih efekata nakon pri- pajanja Alpha banke.

Profitabilnost banaka je 2018. godine dostigla 70,5 milijardi dinara, što je rast od skoro 11% u odnosu na 2017. godinu. Nominalno posmatrano, dobit je dostigla rekordni nivo od izbijanja svetske ekonomske krize, a najbolja vest je ta da je prvi put od 2015. godine domaći bankarski sektor zabeležio rast neto prihoda od kamata, što predstavlja glavnu poslovnu aktivnost banaka i čini osnovnu razliku u odnosu na prošlogodišnji, takođe dobar nominalni rezultat. To, međutim, nije uticalo na rast kreditne aktivnosti prema privredi, naprotiv, ona je krajem 2018. je bila za skoro 3% manja u poređenju sa decembrom 2017. godine.

Ovaj višegodišnji nepovoljni trend nije samo posledica suzdržanosti banaka nakon čišćenja bilansa od loših kredita. On je i ogledalo nepovoljne strukture privrede u kojoj dominiraju subvencijama motivisani inostrani investitori koji se retko finansiraju kod domaćih banaka, dok s druge strane nedostaju ulaganja marginalizo- vanog domaćeg privatnog sektora. Ako se ovome dodaju veliki infrastrukturni projekti, veoma često finansi- rani direktno od zemalja glavnih izvođača, onda je sasvim jasna slika zacementirane kreditne aktivnosti.

OSIGURANJE

Sektor osiguranja je u 2018. godini takođe ostvario bolje rezultate u poređenju sa godinom ranije. Prošle godine je poslovalo 20 društava, koja su prema podacima Agencije za privredne registre (APR) ostvarila ukupnu dobit od 9.052 milijardu dinara, u poređenju sa 6.433 milijardi dinara koliko je iznosio dobitak godinu ranije.

Ukupna premija porasla je za oko 7% nominalno, odnosno 10% realno, u odnosu na rast od 4,4% u 2017. Tako je ukupna premija dostigla iznos od oko 100 milijardi dinara ili oko 845 miliona evra, prema prelimi- narnim podacima Privredne komore Srbije (zvanični podaci NBS u trenutku pisanja ovog saopštenja nisu objavljeni). Premija neživotnog osiguranja porasla je za oko 8%, što je takođe više nego u prethodnoj godini (6,6%), a posebno je zanimljiv rast od 4% u životnom osiguranju, s obzirom na to da je u godini pre ovaj seg- ment ostvario pad od 1,6%.

LIZING

U 2017. godini, najveće tržišno učešće mereno bilansnom aktivom imali su Intesa Leasing, Sogelease, Uni- credit Leasing, Raiffeisen Leasing i S-Leasing. Ovih pet lizing kompanija imalo je ukupno nešto manje od 73% tržišnog učešća mereno aktivom. Iste kompanije imaju i najveće učešće prema potraživanjima po osnovu finansijskog lizinga, s tim što je Sogelease prvi sa 19,2%, na drugom mestu je Intesa Leasing sa 18,4%, a slede Unicredit Leasing i Raiffeisen Leasing sa po 13,6% i S-Leasing sa 10,4%.

U 2018. godini, vrednost novozaključenih lizing ugovora u Srbiji je porasla za 16,9% dostigavši ukupan iznos od 503 miliona evra, što je za 79 miliona evra više u odnosu na godinu ranije. Najveća vrednost (226 miliona evra) je ostvarena u sektoru putničkih vozila, što je više za 41 milion evra u odnosu na godinu ranije, dok je vrednost novih ugovora u sektoru komercijalnih, teretnih i putničkih vozila iznosila 173 miliona evra, odnosno osam miliona više u poređenju sa 2017. godinom. Sektor mašina i opreme dostigao je vrednost od 101 milion evra uz porast od 29 miliona, a sektor nekretnina zabeležio je nižu vrednost novozaključenih lizing ugovora nego 2017. godine, tri miliona naspram devet miliona evra.

U prvom kvartalu 2019. godine vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga je bila veća za 25% u odnosu na isti period 2018. godine. Najzastupljeniji je bio segment komercijalnih i teretnih vozila sa 38%, dok je učešće putničkih vozila iznosilo 36%, mašina i opreme 24%, a nekretnina 2%.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close