Orah se može saditi u jesen ili u proleće, mada preporučuje se jesenja sadnja jer se sadnice tako bolje primaju, a kod njih je i bolji rast u prvoj godini od sadnje, što je vrlo značajan faktor. Ubraja se među naročito prilagodljivo voće jer jednako dobro uspeva i u toplom i hladnom agroklimatu. Orasi koji se sade kao sadnice daju bolji kvalitet kako ploda, tako i drveta. Orah uzgajan iz semena donosi puni rod između desete i petnaeste godine nakon setve/sadnje.
Kada je u pitanju isplativost sadnice oraha za masovnu proizvodnju, odnos između ulaganja i prinosa je vrlo varijabilan i uslovljen je i kvalitetom sadnica. Takođe važana je i predobrada i naknadna, kao i obrada i prihrana zasada, te se smatra da je gajenje oraha dobar ali istovremeno naporan proces, pošto iziskuje mnogo strpljenja i preciznosti.
Najranije prinose daju sadnice koje su kalemljene, te se plodovi mogu očekivati već od treće godine nakon sadnje, i to do 80kg plodova, po svakom stablu (što je kada se očiste od ljuske oko 30 kg čistog jezgrastog voća).
Dakle, ukoliko je po hektaru zasađeno oko 150 sadnica, i njihov prinos je u punom rodu oko 50 kg oraha po sadnici (srednja vrednost prosečnog prinosa), to je dakle prinos oraha po hektaru, od oko 7500 kg, po hektaru zasada (smatra se da je optimalan prinos kod dužeg perioda plodonoštva biljaka, sa prosekom od oko 400 sadnica po hektaru, čak oko 4 i/ili 8 tona po hektaru).
U Srbiji otkupna je otkupna cena oraha oko 800 – 1100 dinara po kilogramu, te je ukupna dobit od prosečnih 30 kg jezgre u prvoj berbi, sa površine od jednog hektara na kojoj je oko 150 sadnica, po ceni od 1000 dinara za kg, ukupno oko 37 hiljada evra, što ukazuje da je ovo odlična investicija i odluka za sadnju.
Upravo zbog ovih brojki sadnja i prodaja oraha predstavlja unosniji posao i tako raste potražnja za sadni materijal. Polako i orah postaje jedna od dominantnijih kultura koja se uzgaja u našoj zemlji, a najveći otkupljivači ovog voća su domaće ili strane konditorske kompanije.
U Srbiji najveći otkupljivači jesu fabrike keksa i čokolade, kao što su: Pionir – Subotica i Swisslion – Vršac, Nestle… ali i mnogi drugi proizvođači koji orah koriste kao osnovu svog proizvoda.
U Srbiji su, pored domaćih sorti, najtraženija sorta Čendler, koje daju dobru rodnost i koje se kaleme na domaći orah, te su vrlo i dobrog prinosa i kvaliteta jezgra, a uz to su i vrlo jednostavni i ne zahtevaju poseban, spcifičan tretman.
Čendler se kod nas takođe svrstava u takozvane “ekonomične ili štedljive sorte”. Poslednjih godina, Čendler je najbolja sorta za nove voćnjake zbog svoje produktivnosti i odličnog kvaliteta oraha.
Kao što smo spomenuli, prinos oraha u punom jeku nakon završenog razvojnog procesa obično iznosi od 50 do 70 kg po stablu. Međutim, treba uvek imati u vidu da prinos može da varira od godine do godine i zavisi od sorte oraha, kvaliteta jezgra, vremenskih uslova…
Zbog toga je preporuka da se na velikim zasadima uzgaja vise sorti oraha. Svaka godina je drugačija i nikad se ne zna kojoj će sorti u potpunosti pogodovati da bi dala maksimalne prinose.
Upotrebna vrednost oraha veoma je raznovrsna
Orahovo drvo ima široku upotrebu u drvnoj industriji zbog svoje boje, dobre izdržljivosti i kvaliteta. Plod oraha ima široku upotrebu u prehrambenoj industriji. Lišće oraha može se koristiti za proizvodnju vina.
Zelena opna ploda za proizvodnju likera – orahovače. Orahova smola puna je eterničnih ulja i jestiva je. Lišće i kora oraha koriste se često kao laksativ. A pored toga koriste se i u tretmanima kože. Za ovu primenu lišće treba brati u junu ili julu i brzo osušiti u hladovini. Kombinacija soka zelenih opni i meda, kada se prokuva, dobija se lek za grlo.
Ma koliko razmišljali, potreba za orahom od strane pojedinca, a tako i celovitog društvenog sistema je velika, što jasno pokazuje tržište koje je konstantno u potražnji za, i radu sa orahom.